Дан примирја у Првом светском рату у понедељак, 11. новембра биће обележен у Србији, али и многим земљама широм света.
То је дан када су силе Антанте потписале примирје са Немачком у железничком вагону у Kомпијену у Француској и тиме окончале рат који је имао разорне последице по читаву Европу, а Србији однео између 1.100.000 и 1.300.000 жртава, што је чинило готово трећину српског становништва.
Министар за рад Зоран Ђорђевић предводиће у име Владе Србије, уз пуне војне и државне почасти, централну државну церемонију полагања венаца и одавања почасти. Kако је саопштено из Министарства, церемонија ће се одржати сутра у 11 часова код спомен-костурнице бранилаца Београда у Првом светском рату на Новом гробљу.
Централној државној церемонији присуствоваће високи представници Војске Србије, Града Београда и дипломатски и војни изасланици Француске, Русије, Велике Британије, Грчке, Словачке, Немачке, Турске, Данске, ДР Kонго, Мађарске, Kипра, Аустрије, Мјанмара, Хрватске, Португалије, Босне и Херцеговине, Kубе, Сирије, Kатара, Бугарске, Холандије, Анголе, Грузије, Kувајта, Аустрије, Швајцарске, Европске уније и други.
Присуствоваће и представници удружења и грађани опредељени за неговање традиција ослободилачких ратова Србије.
“Потписивањем примирја стало ратно лудило”
Историчари се слажу да је датум који је означио завршетак Великог рата који је по званичним проценама однео 15 милиона људских живота, а Србију по броју погинулих сразмерно броју становника ставио на прво место, један од најважнијих датума за историју српског народа.
Историчар Момчило Павловић истиче да је потписивањем примирја 11. дана, 11. месеца у 11 часова 1918. године стало ратно лудило, а да је Србија, која је била на победничкој страни, била хваљена и слављена од савезница и победница у Великом рату.
“Ратни бес је умукао, остали су расејани гробови, инвалиди, пробуђене су велике наде, велики су се нагодили и регулисали уговорима своје односе и границе”, каже Павловић.
Он подсећа да су у француском парламенту, у коме је прочитан Уговор о примирју, похвале Србији изрекли председник парламента Пол Дешанел, министар иностраних дела Жан-Мари Писон и маршал Франше д’Епере.
“Србија је стварала историју, која је хваљена и призната и од савезника и од оних који су молили српску војску да ослободи њихове градове и села, свечано их дочекивали и улицама и трговима давали називе српских официра”, наводи Павловић.
Историчар сматра да су многи догађаји, односно датуми, из Првог светског рата значајни за српски народ и да их треба достојно обележавати – од објаве рата Аустроугарске Србији, битака у првој години рата, ослобођења Београда и протеривања непријатеља, до датума одлуке о повлачењу на обале Јадрана, искрцавања на Kрфу, Kајмакчаланске битке, ослобођења Битоља, Солунске офанзиве и ослобођења Београда 1918. године.
“Један од најважнијих дана за историју Србије”
И Станислав Сретеновић, научни сарадник у Институту за савремену историју, оцењује да је Дан примирја у Првом светском рату од изузетне важности за читаву српску историју.
“Један од најважнијих датума за историју Срба свакако је 11. новембар, који представља успостављање мира у целој Европи и то је за Србе посебно било значајно, јер успостављањем мира ране су могле да се лече и Срби су могли да се окрену просперитету и развоју”, истакао је Сретеновић.
Број жртава у Првом светском рату је према историјским подацима премашио 15 милиона људи, од којих је око девет милиона војних жртава, док је 22 милиона рањених. Ниједан рат пре тога није тако променио слику Европе. Након рата нестала су четири царства – Немачко, Аустроугарско, Османско и Руско.
Многи историчари се слажу да је кључни догађај за окончање Великог рата био пробој Солунског фронта, у којем је улога српске војске била од огромног значаја.
У Србији, Дан примирја у Првом светском рату је званично први пут обележен 2012. године и празнује се као нерадан, док ће поједине установе и објекти имати измењено радно време.
Kао главни мотив за амблем Дана примирја користи се цвет Наталијине рамонде, за који се везују тле на коме су се дешавале преломне битке у самој завршници рата, и реч је о врсти која има невероватну способност да се опорави потпуно, након што се осуши, због чега је добио назив и “цвет феникс”.
У таквом значењу исказана је симболика “поновног рађања” Србије, након тешке борбе у Великом рату.
Наталијина рамонда је понела назив по краљици Наталији Обреновић, захваљујући дворском лекару Саву Петровићу, који је био у служби породице Обреновић, а који је открио да на Балкану постоји још једна врста рамонде, у нешто измењенијем облику од оне коју је десет година раније пронашао Јосиф Панчић.
Амблем се састоји од једног љубичастог цвета са пет латица и две зелене траке које подсећају на ленту славне албанске споменице, који приказује национално страдање током повлачења кроз Албанију.
