Prošla ratove i izbeglištvo i proslavila “prvi put stotu godinu”
Doživela stotu, othranila šestoro braće i sestara, prošla ratove, Oluju, izbeglištvo, štrika i hekla bez naočara, gaji kokoške, a pored svoje familije, najviše voli Đokovića.
Smiljka je jednostavno majka hrabrost. Kada je sa šest godina ostala bez oca, a sa 13 bez majke, kao najstarije od sedmoro dece, Smiljka je preuzela brigu o svojoj braći i sestrama, dedi i babi, neoženjeom stricu, u ličkom mestu Srednja Gora, nadomak Udbine. –Ništa mi u životu nije bilo teško raditi. Preživela sam Drugi svteski rat, Oluju, doselila se kod dece u Apatin, i sada sam srećna među mojojm decom. Lekari kao da sam ko curica a ja njima samo me obilazite, pregledajte, lepše mi je ovde među decom nego tamo kod muža, koji je umro pre pet godina-smejući se kaže Smiljka dok brojna rodbina, komšije, njeni učenici iz Srednje Gore, gde je radila kao čistačica u školi, slave njen, kako ona kaže “prvi put stoti rođendan”.
Veli Smiljka kako je ratu svašta bilo. Najstariji brat Branko Orlović, je bio u Proleterskoj diviziji, kasnije posle rata postao komandant inžinjeriskog puka JNA, a mlađi Ilija, otišao kod rođaka u Sarajevo, tamo prišao četnicima, a komunisti ga streljali 1947 godine posle rata. Smiljka je gubitke teško podnosila ali je uz muža Danu, uspela da prebrodi sve, dobije četvoro dece, od kojih su troje Nikola, Milka i Staka, još sa njom.
Bistrog uma, oštrog oka, ova vitalna starica, ne ispušta igle iz ruku. Štrika čarape, džempere, hekla stolnjake.-Rekla sam deci dok sam živa ne puštam igle iz ruku. Samo ih neću poneti na onaj svet- šali se Milka, koja nije završila školu jer je morala pomagati majci oko braće i sestara, ali joj nepismenost ne smeta.-Deci, braći, koja su svi završili škole, uvek sam govorila da sam ja ovako nepismena, morala sve pamtiti, zato sam valjda još pri pameti. A sramota me videti ovako staru kako mogu pojesti a ništa ne radim -kaže kroz osmeh Smiljka, koja jede sve umerno, najviše povrće, sir, meleko, kuvano ali nikad ljuto i slano.
Sin Nikola kod koga živi u kući posle izbeglištva kaže kako njegova majka do jutra ranoga gleda sve mečeve Novaka Đokovića.-Kad ustanem ona me obaveštava kako je Đoković pobedio. Iako slabije čuje ona vidi kad Đoković na kraju meča podigne ruku da je on pobednik. Na televiziji gleda sve sportove u kojima je naša reprezentacija ali joj je Đoković glavni junak-kaže sin Nikola i dodaje: -Kod lekara ne ide, dolazi joj zdrastvena služba za stare, mere pritisak, on idelan. Pije samo aminofilin za bronhitis i dilakor za srce. U bolnici nikad nije bila. Kad se zaboravi izađe u dvorište bez štake. Hrani kokoške, skuplja jaja, uzme motikicu okopava cveće-priča Nikola. Ćerka Milka dodaje da ih je mater savetovala da nikad drugom ne požele loše, da im pomažu, kao što je ona to činila, jer dobrota donosi dugovečnost, po onoj “dobro se dobrim vraća”.
