Sanja Ožegović: ROZE ŠATOR I PESAK POD STOPALIMA

APATIN BLOG DANI SA SANJOM VESTI

„Dok ovo pišem, visoko civilizovana ljudska bića preleću iznad moje glave, pokušavajući da me ubiju. Oni ne osećaju nikakvo neprijateljstvo prema meni lično, kao ni ja prema njima. Oni samo «vrše svoju dužnost»… Većina njih, u to ne sumnjam, dobrodušni su ljudi koji poštuju zakon i koji u privatnom životu ne bi nikoga ubili ni u snu. S druge strane, ako neki od njih uspe da me preciznim pogotkom raznese na komade, to mu sigurno neće kvariti san.“
George Orwell
Pitanje agresivnosti kao i spremnost ljudi da učine najstrašnija dela tema je koja je zanimljiva i psiholozima i laicima. Krstaški ratovi, progoni mnogih naroda i njihova masovna istrebljenja, brutalni ratovi koji su besneli vekovima. Ulaskom u XX vek čovečanstvo je bilo ubeđeno da je sa takvim stvarima tipičnim za mračni srednji vek završeno napretkom tehnologije i napretkom civilizacije.. Ipak, činjenica je da je u ratovima u 20. veku poginulo više ljudi nego u svim ratovima u zadnja dva milenijuma. Naročito je Drugi svetski rat poznat po koncentracionim logorima i masovnim istrebljenjima, prvenstveno jevreja, ali i drugih naroda, pa čak i političkih neistomišljenika. Ratovi su i od najmirnijih ljudi pravili zločince, čak i od onih koji verovatno nikada ne bi ni pomislili da u njima leži zver. Pokorivši se zakonu jačeg, mnogi su zaboravljali na faktor ljudskosti. Da li ste ikad pokušali da zamislite svet bez ratova? Gde se blagostanje stiče radom, a ne otimanjem? Zavađene strane dolaze do sporazuma mirnom diskusijom, a ne sukobljavanjem? Svet u kome ne mrzimo nekog samo zato što je druge vere ili boje kože? Ili zato što su resursi njegove zemlje mnogo bogatiji od naših? Za koga i u ime koga se ratuje? Zbog boljitka običnog naroda? Kako da ne. Boli me uvo da zarad nečijih “viših” ciljeva prolivamo krv, majka priroda mi je podarila razum. Uostalom kao i svima. E sad, da li ga svi koriste, diskutabilno je. Manipulacija širokim narodnim masama isto kao i ona jedan na jedan mi je gadna da gadnija ne može biti. I ponižavajuća. Ja neću da budem deo iste. Hvala. Ratujte Vi, ako baš insistirate, u sopstveno ili tuđe ime, mrzite, a mene pustite da izmaštam san o roze šatoru na peskovitoj plaži, negde gde žive pametniji ljudi.