„Živimo u vremenu kada su stare vrednosti i tradicija ostavljeni po strani, a na ulici i u međuljudskim odnosima vlada haos. Podsetimo se nekih pravila ponašanja, koja su prihvaćena u svakom društvu.”
• Ne pretvarajte se – kažite ono sto mislite, ali probranim rečima i ne vređajući tuđe stavove.
• Recite „hvala“ i za najmanju uslugu.
• Izvinite se kada pogrešite.
• Govorite ljubazno sa ljudima
• Obećajte samo ono što možete da ispunite i održite obećanje.
• Ne rugajte se ljudima – ako želite nekog da zasmejete napravite šalu na sopstveni račun.
• Kada ste u gostima vodite računa da ne zauzimate previše prostora ili ometate aktivnosti domaćina.
• Starijim osobama uvek persirajte, osim ukoliko oni instistiraju na tome da im ne persirate.
I nikad nemojte da zaboravite da “U pristojnom svetu, ma ko i šta da je u pitanju, sila argumenata ne sme da se zameni argumentom sile”. Pristojnost je po meni ne samo stvar vaspitanja nego i odluke i često je na kušnji. Kao i dobrota, recimo. Mi biramo kakvi ćemo biti, ne okolnosti niti ljudi kojima smo okruženi. Nažalost, nismo uvek okruženi ljudima koji nam prijaju, ma koliko se trudili da bude tako i upravo je ovaj momenat bitan. Lako je biti pristojan u okruženju sličnih. Međutim, šta raditi, ako smo često izloženi upravo argumentu sile i nekom vidu nepristojnosti? Jedna od mogućnosti je raditi ili govoriti ono što se očekuje od nas (da ne bi kojim slučajem uvredili nekoga) i ne ceniti sebe, ona druga, jednostavno ignorisati svaki pokušaj nepristojnog nametanja ili provokacije. Vrlo često će se desiti da budete izvrgnuti ruglu zbog pristojnosti. Reč hvala nema za sve isto značenje, ljubazno ophođenje, sposobnost da se izvinite, poštovanje dogovora su mnogima nepoznanica. Ne bi trebalo zaboraviti ni da nije na nama da učimo druge pristojnosti, osim, ako su to naša deca, a ne učimo ih nametanjem pravila nego primerom dobrog ponašanja.
