Kad “porastem” biću normalna! Odustala sam od ideje da budem delfin. (Ne zauvek, naravno, danas je dan u kom želim da budem normalna po standardima većine) Dozlogrdilo mi da budem “čudak”. Obraćaću se poznanicama sa “slatka moja”, ljubiću ih pri susretu ovlaš u obraz uljudno se smeškajući (i kao će mi biti izuzetno drage), ponašaću se u skladu sa godinama koje posedujem (naučiću da heklam ili štrikam) valjda se to radi u ovim godinama, vrag će ga znati. Piću kafu isključivo kod kuće uz poprilično tupav televizijski sadržaj ili ćaskajući sa prijateljicama o kućnim poslovima koje jelte “obavljamo bolje” od svih drugih žena. Biću ubuduće druželjubivija, odgovornija, ozbiljnija, uljudnija i neću birati prijatelje nego ću istim nazivati sve one koji mi se nađu na putu. Dopustila sam sebi da budem “mimo sveta”. (Sasvim sigurno sam ono baš, baš baš odvratna, šta ja uopšte umišljam?) Da mogu kako se meni ćefne? Ups. Setih se da nije najbolje vreme za ovako ozbiljan korak. (Izgledam prilično blesavo) Jutrošnje sunce uticalo je na izbor današnje odevne kombinacije (cvetna ja, hipi ja, razdragana ja). Te ću ipak morati (makar zbog neprikladnog izgleda) da budem “normalna” nekog drugog dana.
