Први мај због забране кретања протиче без традиционалног уранка, како би се спречило ширење заразе вирусом корона.
У Службеном листу Демократске Федеративне Југославије 24. априла 1945. године објављена је Уредба о проглашењу Првог маја државним празником коју је потписао Јосип Броз Тито:
“Први мај проглашава се државним празником. У државним надлештвима, државним и приватним установама и предузећима тога дана неће се радити. Првог маја све радње морају бити затворене.”
Празник рада обележава се у знак сећања на дан када су 1885. године радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за боље услове рада и осмочасовно радно време. Kао одговор, уследила је репресија, а у сукобима с полицијом било је жртава на обе стране.
Други конгрес Радничке интернационале је одлучио да се од 1890. године 1. маја широм света одржавају масовне манифестације, демонстрације и штрајкови. Од тада се као државни празник обележава у више од 80 земаља разних уређења.
У Србији је Први мај обележен први пут 1893. године протестним скуповима у Београду.
У осам часова радници су се окупили у “Радничкој касини” у Македонској улици, носећи црвене траке на којима је писало “Пролетери свих земаља уједините се!”
Из године у годину покрет је растао, на прославама се појављивало све више људи, а међу представницима социјалистичког покрета, између осталих, били су Васа Пелагић и Димитрије Туцовић. Почетак 20. века је обележила забрана кретања поворки у одређеним деловима града, док је црвена боја постала симбол покрета.
До краја тридесетих и четрдесетих година организују се обуставе рада, демонстрације и стално се истичу захтеви да се земља припреми за отпор против фашистичке агресије. И током окупације 1941, на позив Kомунистичке партије Југославије, одржане су демонстрације.
Тек после Другог светског рата Празник рада је озваничен и прешао комплетан пут од забране до обавезе.
И у другим деловима света данас се обележава 1. мај, а услед пандемије вируса корона, ове године изостаће традиционална окупљања и протести широм света.
Због рестриктивних мера ради сузбијања епидемије које укључују забрану окупљања и социјално дистанцирање, у многим земљама неће бити масовних скупова ни протеста на којима радници траже боље услове рада и живота, већ ће његово обележавање прећи на виртуелни ниво.
Kако је најављено, “виртуелна” окупљања за Празник рада преко интернета биће широм света. Синдикати су најавили да ће мото овогодишњих онлајн скупова бити позив на солидарност.
Због последица пандемије на привреду глобално, милиони радника широм света, како у развијеним тако и слабије развијеним земљама, остали су без посла у свим гранама, почев од текстилне до авиоиндустрије, а са економским проблемима суочавају се и послодавци.
