ПОПЛАВЕ АПАТИНА У 20. ВЕКУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Као и у претходном периоду, Дунав је, и у 20. веку, наставио са константним угрожавањем Апатина. Већ на његовом самом почетку, тачније 1907. године, водостај Дунава је нарастао до критичног нивоа, који је озбиљно запретио његовој егзистенцији. На срећу, није дошло до продора постојећих насипа, али је на деоници код апатинске пумпе дошло до одређеног слегања. На неким местима се прибегло изградњи „зечјих“ насипа, као што је то био случај на Кучки, пошто тадашњи није био изграђен по стручним упутствима.

Катастрофална поплава је уследила 1924. године, и поред свих предузетих мера и непрекидне борбе за очување стабилности насипа. На систему подигнутих насипа, најслабије тачке одбране биле су, између осталих, на Кучки, као и у самом Апатину. До кулминације водостаја дошло је 18. маја, када је забележен ниво Дунава од 739 цм. Након изненадног, првог продора воде (продор се од почетних 60 м, проширио на 400 м), предузете су мере да се појачају други насипи који би спречили надолазак поплавног таласа. Међутим, све предузете активности остале су без резултата, јер је Дунав, 23. маја, провалио и овај насип. До продора је дошло услед тзв. ломљења тла, а том приликом на апатинском подручју било је поплављено 16.048 кат. јутара. Процењена штета је била огромна јер је био уништен и велик број економских објеката.

Убрзо после ове, 1926. године, дошло је до још веће катастрофе. Већ током пролећа, дуготрајно кишовито време био је један од наговештаја који су указивали на могући пораст нивоа Дунава. Прво је, 2. јула, дошло до продора насипа на Кучки, након чега је, због брзог кретања поплавне воде, за најкраће могуће време, подигнут привремени насип код Ракове воде. Том приликом поплављено је 3.000 кат. јутара, а узрок попуштања насипа било је ломљење тла. Убрзо је превазиђен претходни максималан водостај и при нивоу од 790 цм уследио је, 16. јула, продор Дунава у Кандлији, јужно од Апатина. Узрок попуштања насипа био је клизање тла, а вода је поплавила 16.000 кат. јутара.

Колико је стање било алармантно и скоро безнадежно, говори чињеница да су већ били одштампани плакати који су позивали на евакуацију целокупног становништва Апатина. Чине се крајњи напори да се спречи све извеснија катастрофа, подижу се привремени насипи, а поред ангажованог становништва, у помоћ долазе и војне јединице. Да би се уверио у озбиљност ситуације за сам град и стекао увид у читав низ предузетих противпоплавних мера, 18. јула, у посету Апатину дошао је и краљ Александар Карађорђевић.

Након 1954. године, која је такође била изузетно опасна за Апатин, уследила је, 1965. године, до тада, најтежа и најдужа одбрана града, са највећом забележеном висином водостаја. Услед обилних падавина у горњрм току, као и због наглог топљења снега у Алпима, ниво Дунава се, већ у априлу, нагло повећао. Након проглашења ванредне одбране, у Апатину је, 15. маја формиран општински штаб који је руководио свим предузетим активностима. Почетком јуна, извршена је мобилизација радно способних грађана Апатина, а приступило се и евакуацији 6.500 становника. За децу је био обезбеђен смештај у Пригревици, Кули, Сивцу и Суботици. Поред ангажованих војних јединица ЈНА из Сомбора, помоћ у стручњацима и механизацији стигла је и из Мађарске.

Кулминација водостаја код Апатина је забележена 25. јуна, када је Дунав достигао максималних 824 цм.
Током ванредне одбране, која је трајала 62 дана и успела да спаси Апатин од катастрофалне поплаве, срушено је 148 кућа, а у граду је оштећено 449 стамбених објеката.

Аутор-Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.