ПОЛИЦИЈИ ОВЛАШЋЕЊЕ ДА ОДУЗИМА КОМПЈУТЕРЕ, ТЕЛЕФОНЕ И ТАБЛЕТЕ

SOMBOR SRBIJA SVET VESTI

Осло – Након темељних тактичких и стручних припрема, норвешка полиција покренула је широку, свеобухватну операцију борбе против изазивања и ширења мржње на друштвеним мрежама. Борбена готовост специјалних, интернет патрола подигнута је на највиши степен и под полицијском лупом, за сада су у фокусу популарне социјалне платформе: „Фејсбук”, „Инстаграм” и „Тикток”. Специјална операција спроводи се под називом и мотом – стоп интернет троловима, као пилот пројекат, и одвија се на подручју југозападне Норвешке. Почетни лов на тролове поверен је интернет патролама из полицијског дистрикта југозапад, Одељењу за превентивну борбу против криминала

Одлучну борбу против тролова, људи који на социјалним мрежама манипулишу комуникацијама, узнемиравају кориснике и шире говор мржње, норвешка полиција управо је започела ових дана јер се овде захуктава политичка кампања пред предстојеће, редовне парламентарне изборе заказане за 13. септембар.

Полицајци из интернет патрола седеће за компјутерима у својим радним кабинетима и пратити збивања на „Фејсбуку”, „Инстаграму” и „Тиктоку”. Шта то значи у пракси? Њихов задатак је да саветима и коментарима превентивно спрече ширење провокација, мржње, претњи, увреда, шиканирања, мобинга, и тако сачувају демократске тековине, дух толеранције на утицајним друштвеним мрежама. Из полицијске управе за југозападну Норвешку упозоравају да су слобода мисли и изражавања загарантовани. Полиција има одобрење да лови тролове, али неће имати улогу модератора, цензора, односно супервизора у дебатама на друштвеним мрежама. Међутим, уколико се у објавама, коментарима, прилозима на популарним платформама, пређе „црвена линија” – полицијски контролори ће најпре реаговати упозорењем. Но, ако се тролови „заиграју” и наставе са узнемиравањем, оглуше се о апеле и савете, патроле имају овлашћења да лоцирају и дођу на врата хејтера и одузму му опрему за скрнављење и ометање интернет комуникација – рачунаре. Мобилне телефоне, таблете. У тежим случајевима узнемиравања корисника друштвених мрежа, троловима је запрећена новчана казна као и пријава, процесуирање, односно  слање на суд где је могуће изрицање затворске казне до три године робије за најтеже увреде, претње и шиканирања.

У кризном периоду, какав преживљавамо због пандемије ковида 19, вирус „поганих језика”, говора мржње, вређања, ширења лажних вести и информација, сејања панике шири се интернетом муњевитом брзином и буја брже од било које епидемије. Све је богатији вокабулар и шири спектар речника увреда, упозоравају овдашњи експерти за комуникације. Затворени и изоловани разним епидемиолошким мерама, ограничених кретања и контаката са околином, људи утеху и смирење налазе ангажовањем на социјалним мрежама. Депресивни, раздражљиви, осетљиви зачас посла експлодирају, а агресију испољавају, где другде, него на утицајним платформама.

Тролови и хејтери ничу као печурке после кише. Све су учесталије манипулације информацијама, као и узнемиравање неистомишљеника, политичара, ширење расистичких идеја, нарочито претње и увреде упућене женама, геј популацији, тврде овдашњи експерти. Посебан куриозитет који се односи на Норвешку, а што је додатно на ноге подигло полицијске патроле, јесте чињеница да су се последњих месеци изразито на удару тролова нашли локални политичари. Уз почетак предизборне кампање пљуште увреде, псовке, претње, дискриминација, шиканирање.

Полицијска управа округа за југозапад Норвешке посебно је забринута сазнањима и подацима да се многи локални политичари, због говора мржње и претњи, устручавају, двоуме и устежу да учествују на званичним форумима, у расправама и дебатама на социјалним мрежама.

Шеф управе за превентивну борбу против криминала у југозападном срезу, Грете Винге, објашњава да су мржња, претње, притисци и уцене постали озбиљан друштвени проблем и изазов. Не само онима којима су претње упућене већ и њиховим фамилијама и околини.

 „Радимо превентивно, али нећемо се устручавати да оштро кажњавамо незаконите поступке и неприхватљиво понашање на мрежи који су уперени на политичаре”, каже Винге, објашњавајући да ће за најгрубље коментаре, објаве и прилоге виновници бити процесуирани или да ће им полиција пленити опрему.

Друштвене актере брине поражавајућа статистика. Готово пет од 10 политичара били су изложени претњама и мржњи на социјалним форумима и дебатама. Консеквенце по њих шест од 10 биле су да су одустали од расправа и појављивања на социјалним мрежама. Половина од њих изјавила је у истраживању да је након преживљених тортура и притисака, озбиљно размишљала да се повуче из политике, док је њих 15 одсто „обесило политичке копачке о клин”.

  На мети тролова су и топ политичари, лидери водећих партија, политичари из државних структура. Према извештају норвешке службе безбедности (ПСТ), а на основу истраживања које је спровела полицијска академија, четири од 10 познатих норвешких политичара били су изложени разним претњама, увредама, шиканирањима. Већина провокација и мобинга пласирана је углавном преко нет-платформи, интернет-новина, блогова, социјалних мрежа. Шест од 10 познатих политичара у истраживању појаснило је да су мотиви за притисак покушај да се утиче на њихово понашање, политичке одлуке и ангажовање у јавном животу. Циљ претњи и увреда били су да се код политичара, представника власти, изазове незадовољство и понижење.

Комуниколози се слажу да на тролове није довољно ићи „штапом” већ им се мора понудити и „шаргарепа”. Уколико је немогуће избећи дебату и конфронтацију, потребно је ићи хладне главе у полемику са троловима. Не храните тролове њиховом храном, пробајте да одговорите смирено, конструктивно, културно, саветују стручњаци за комуникацију.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.