ЋИЛИМИ ШАРАНИ ТРАДИЦИЈОМ
У Стапару је данас одржана манифестација под називом „Пета ткачке колоније“, која је окупила 12 ћилимарки, ручних радова и чувара традиције из Лесковца,Лознице, Новог Пазара, Беле Паланке, Стремске Митровице, Крушевца и Сомбора, у организацији Етно мреже, под покровитељством Покрајинске Владе, града Сомбора и Амбасаде Немачке у Србији. Три дана ткаље су ткале рукотворине са мотиве стапарског ћилима. Циљ је очување културног наслеђа Стапара и Србије и да се оживе локални брендови.
Ови чувени ћилими стари су и по две стотине година и послужили су као инспирација данашњим ткаљама да део мотива на новим разбојима претворе у сувенир, или поклон.
Славица Стошић из Лознице, чланица Удружења „Пословна жена“, први пут је на колонији и задовољна је учешћем,јер је много новог научила о изради ручних радова на малим разбојима. И Муамера Раничић из Новог Пазара први пут је на колонији.
-Прошла сам обуку веза и златовеза, а надам се да ће ми ово искуство о изради ручних радова много значити за рад у сопственој радионици,каже она.
Сомборка Катарина Дмитрук, председница Удружења „Златне руке-Сомборке“ шест година бави се ткањем, а ради мотиве стапарског ћилима размих димензија.
-Сарађујемо са Етно мрежом из Београда и она пласира наше радове као дипломатске поклоне и на тај начин се пласира наша културна баштина-вели Дмитрук.Она додаје да је у плану осивање ткачке задруге у којој би жене могле производити сувенире и предмете са мотивима стапарског ћилима.На тај начин би себи могле обезбедити и материјану сигурност.
– Част ми је да сам преузео покровитељство над „Петом ткачком колонијом“ у Стапару. Обилазићи радове настале на овој колонији ја сам веома ипресиониран израђеним предметима, као умећем и вештином ткаља, посебно лепотом ћилима. Захваланан сам НАЛЕД-у на организацији колоније коју подржавамо-рекао је Томас Шиб, амбасадор Немачке.
Министар пољопривреде Бранисав Недимовић, приликом посете ткачкој радионици, обећао је подршку.
-Ми морамо да се окренемо својим традиционалним вредностима.Министарство пољопривреде кроз своје пројекте подржава овакве манифестације.Ми смо пре нешто више од двадесет дана расписали конкурс за успостављање производње старих заната. Без подршке државе људи који то желе, тешко могу да остваре овакву врсту посла и да могу да живе од тога, а да немају подршку државе.Све оно што можемо јесте да помогнемо око географског порекла „Стапарског ћилима“. Инсистираћемо на српској храни, домаћим производима, занатима из Србије и све ћемо то подржати-казо је Недимовић.
Душанка Голубовић, градоначелиница Сомбора каже да је идеја да се у локалној заједници направи искорак и да се на стапарски ћилим угледају и друга удружења и заједнице, како би и саме пронашле и ревитализовале културно благо тог поднебља.
