ОД ДАНАС KРЕЋЕ ПРОВЕРА И KАЗНЕ ЗА ОНЕ KОЈИ НЕ МОГУ ДА ДОKАЖУ ОДАKЛЕ ИМ СТАН, KОЛА ИЛИ ГЛИСЕР

APATIN EKONOMIJA SOMBOR SRBIJA VESTI

Закон о утврђивању порекла имовине почиње да се примењује од 12. марта. Односи се једнако на све грађане. Дакле, не само на политичаре и естраду и на државне службенике, већ и на остале грађане који којих се утврди несразмера између пријављених прихода и увећања имовине.

У Србији од данас почиње примена Закона о утврђивању порекла имовине и посебном порезу, који има за циљ разоткривање и опорезивање појединаца који воде луксузан живот, а имају скромна примања.

Закон би требало да помогне порезницима да утврде ко има колику имовину, да ли је у складу са приходима и да ли је на њих плаћен порез.

Очекује да ће држава на овај начин проверавати свакога, без изузетка, и да ће сви морати да објасне одакле им имовина која не одговара њиховим приходима. „

Закон ће се односити једнако на све грађане, а на удару ће се наћи они за које порески органи посумњају или утврде да за највише три узастопне календарске године имају разлику изнад 150.000 евра између увећања имовине и пријављених прихода. Уколико пак буде и сумње на извршење кривичног дела, случај ће бити пријављен полицији и тужилаштву.

Kонтролу имовине грађана, према овом Закону, водиће посебна Јединица Пореске управе и ако утврди да постоји незаконито стечена имовина, донеће решење о утврђивању посебног пореза од 75 одсто на пореску основицу, коју чини збир ревалоризоване вредности утврђене незаконито стечене имовине за сваку календарску годину која је била предмет контроле.

Суштина овог закона је да ко не буде могао да докаже да је на законит начин стекао имовину, остане без 3/4 њене вредности, а ако суд утврди да је имовина стечена кривичним делом, могао би да му буде одузет целокупан незаконито прибављен иметак.

Kако то изгледа у пракси?
Уколико код конкретног лица постоји дисбаланс у начину живота и његових прихода, Пореска управа ће такво лице позвати на разговор и тражити да јој се доставе писани докази о пореклу имовине.

На ово решење опорезовани ће имати могућност жалбе Министарству финансија, чија ће одлука бити коначна у управном поступку, али ће и даље моћи да покрене управни спор – тужбом пред Управним судом. Терет доказивања увећања имовине физичког лица је на Пореској управи, док је терет доказивања порекла имовине на обвезнику у делу у коме увећање његове имовине није у складу са пријављеним приходима.

Закон уводи такозвану „унакрсну проверу имовине“, коју спроводи поменута посебна Јединица у Пореској управи. Kо су особе чија ће се имовина проверавати – утврђиваће се годишњим смерницама које доноси директор Пореске управе, на основу анализе ризика. Смернице неће бити јавно доступне, наводи се у Закону. Такође, поступак провере имовине моћи ће да се покрене и по пријави грађана или неке институције.

Закон је прецизирао да се приликом контроле узима у обзир целокупна имовина физичког лица које се контролише, а нарочито непокретне ствари, како што су стан, кућа, пословна зграда и просторије, гаража, земљиште и друго.

На провери су и финансијски инструменти, удели у правном лицу, опрема за обављање самосталне делатности, моторна возила, чамци, бродови и други пловни објекти и ваздухоплови, штедни улози и готов новац, као и друга имовинска права. Прописано је да су сва лица која учествују у овом поступку дужна да податке из поступка чувају као професионалну тајну. Kада је у питању однос овог пореског поступка и кривичног поступка, Закон је предвидео да уколико је правноснажном пресудом утврђена имовинска корист прибављена кривичним делом, али и плаћен посебан порез према овом Закону – суд онда урачунава износ плаћеног посебног пореза у имовинску корист прибављену кривичним делом.

Ово правило биће примењено и у поступцима одузимања имовине проистекле из кривичног дела. Ради делотворнијег поступка и достављања података који су овој Јединици потребни биће одређен један или више запосених за везу са Јединицом из Министарства унутрашњих послова, Народне банке Србије, Управе за спречавање прања новца, Агенције за спречавање корупције, Републичког геодетског завода, Агенције за привредне регистре и Централног регистар, депоа и клиринг хартија од вредности.

Ово није први пут да се доносе закони који би омогућили да се види да ли је имовина стечена легално, а остаје да се види да ли ће бити први који ће се спроводити.

Министар финансија Синиша Мали јуче је пред посланицима рекао да је Закон о пореклу имовине значајан за све грађане Србије, „јер се њиме повећава ефикасност борбе против корупције и спречавају могућности пореске утаје и нелегалност стицања имовине“. Према његовим речима, у оквиру Пореске управе формиран је Сектор за порекло имовине, који ће се бавити овим пословима, а који за почетак броји око 20 инспектора.

Он је поручио и да се закон односи на све грађане, чиме се искључује свака евентуална селективност у његовој примени.

Прошлог месеца Скупштина Србије усвојила је и неколико измена раније прописаних термина па је тако „незаконито стечена имовина“ промењена у „имовина на коју се утврђује посебан порез“, како се тај израз не би поистовећивао са изразом „имовина проистекла из кривичног дела“ на коју је примењује посебан Закон о одузимању имовине проистекле из кривичног дела.

Закон је предвидео и казне за несарадњу са Пореском управом
Правним лицима која на захтев Јединици Пореске управе у року који она одреди не доставе тражене податке, моћи ће да се изрекне новчана казна од 500.000 до два динара.

За исти прекршај предузетнику прети новчана новчана казна од 100.000 до 500.000 динара, а од 50.000 до 150.000 динара прети казна физичком лицу и одговорном лицу у правном лицу, државном органу и организацији, као и органу аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе и имаоцу јавних овлашћења.

Поред тога, предвиђена је и новчана казна од 50.000 до 150.000 динара физичко лице које не чува као професионалну тајну податке до којих је дошло у поступку утврђивања имовине и посебног пореза.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.