НОВА ПРАВИЛА ЗА ПРИВРЕДНЕ РИБАРЕ И СПОРТСKЕ РИБОЛОВЦЕ -ВОЈВОДИНАШУМЕ ОБЈАВИЛЕ ПРОГРАМ УПРАВЉАЊА РИБАРСKИМ ПОДРУЧЈЕМ “ГОРЊЕ ПОДУНАВЉЕ”

APATIN EKONOMIJA SOMBOR SRBIJA VESTI

Јавно предузеће „Војводинашуме” као корисник рибарског подручја СРП „Горње Подунавље” објавило је програм управљања овим резерватом за период од 2022. до 2031.године.

Иако је прошлогодишњом петицијом рекреативних и спортски риболоваца од “Војводинашума” захтевано да се на овим теренима трајно укине привредни риболов, план ипак предвиђа да се на овом рибарском подручју наредних десет година ангажује 10 привредних рибара. У замену за трајно укидање привредног риболова, ЈП “Војводинашуме” је одређене терене ограничило за привредни риболова, па се тако на сектору реке Дунав од 1420 ркм до 1416 ркм и на сектору Дунава од 1406 ркм до 1398 ркм уводи режим забране привредног риболова самоловним риболовним алатима, а привредни риболов се може изводити само пловећим алатима и то у пероду 21-3 часа у летњем периоду и 19-5 часова у зимском периоду. Тиме ће, како је наведено у новом програму, бити омогућена слободна миграције риба у плавне зоне, пре свега, ципринидних врста риба. Kао додатна мера заштите и одрживог коришћења рибљег фонда планирана је и појачана контролa улова у пловећим алатима, посебно кечиге, која је у сталном режиму забране риболова, а која се често може наћи у мрежама привредних рибара.

Друга, значајнија измена коју доноси нови десетогодишњи програм односи се на два риболовна терена “Мртва Барачка” и “Сакадош бара” на којима се због смањене укупне годишње продукције аутохтоних врста риба настале, пре свега, због све већег риболовног притиска рекреативних риболоваца, успоставља рекративни риболов по принципу “catch & release” (ухвати и пусти).

У циљу трајне заштите и очувања рибљег фонда одређена је Трајна забрана риболова на следећим теренима “Цигански канал”, “Бара Венција”, десна обала дунавца Мишвалд (Варош Вис) од почетка Циганског канала на северу са Баром Венеција и осталим мањим разливима до споја са дунавом на југу, “Чустатово” (Чустатов дунавац), “Бара Џинџа”, “Мали и Велики Адлер”, “Петрешки дунавац”, “Стакларска Хагла”, “Тошина бара”, “Сребренички дунавац”, “Дангузовац“, “Патајна бара” и”Орлова бара”. Ова станишта су значајна за раст и развој млађи риба јер задржавају воду током читаве године, и морају бити обележена у складу са законом, а на њима трајно мора бити забрањен сваки вид риболова осим научно-истраживачког.

Исто тако, забрањен је риболов на местима где се риба кртожи (зимује) на потезу 1.401 – 1.395 км (локалитети: Мали лиман 1.400+600 – 1.400+300 км, Л = 300 м; Велики лиман 1.400+240 – 1.399+880 км, Л = 360 м; Варош вис 1.395+980 – 1.395+700 км, Л = 280 м) и на потезу 1.374 – 1.372 км (локалитети: Пурина јама 1.373+930 – 1.373+730 км, Л = 200 м и Kулски дунавац 1.373+000 – 1.372+650 км, Л = 350 м) у периоду од 01. децембра до 01. марта наредне године.

Специјални резерват природе „Горње Подунавље” обухвата леву обалу реке Дунав, од места Богојево (1367+500 км) до границе са Мађарском (1433 км), као и већи број бара, мочвара, ритова, канала и других водених површина које су значајне за фауну риба, њену заштиту и одрживо коришћење. На основу хидробиолошких истраживања и статистичких показатеља улова до краја 2018. године, процењено је да се биомаса овог рибарског подручја креће око 680 кг/ха док се продукција креће око 280 кг/ха. Ако је укупна површина воденог огледала који обухватају старе токове Дунава, рукавце и канале око 3.204 ха (при водостају 380 цм водомерне станице код Апатина), а 1.568 ха самог тока Дунава, долази се до укупне годишње продукције од 3,2 милиона килограма рибе.

Финансијским планом за 2022. годину ЈП “Војводинашуме” рачунају да ће од продаје дозвола за привредни риболов приходовати 1,4 милиона динара, продајом дозвола за рекреативни риболов 13,5 милиона, а за дневне и вишедневне дозволе на рачун овог предузећа током ове године ће бити уплаћено ближе милион динара, што укупно износи 17,6 милиона динара. Са друге стране, пројекцијом расхода у износу од 10,5 милиона динара “Војводинашуме” ће уложити два милиона динара у уређење мресних подручја, порибљавање 350 хиљада динара, док je на издатке за чишћење обале, бруто зараде, накнаде за коришћење, порезе, доприносе и остале трошкове планиран износ од осам милиона динара.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.