U sredu 18. maja 2016. godine sa početkom od 19 sati u galeriji Meander u Apatinu biće otvorena izložba pod nazivom “Bujno zatišje pred buru”. Izložbu priređuje Austrijski kulturni forum i Ambasada Austrije.
Autor ove postavke koja predstavlja Bečku kulturu i umetnost pred početak prvog svetskog rata, je istoričar umetnosti Stefan Kutzenberger iz muzeja iz Beča.
U retrospektivi se godine uoči Prvog svetskog rata često prikazuju kao zatišje pred burom. Ali suprotno tom klišeu, Austrija je u to doba proživela uzbudljivu fazu tokom koje je život u svim oblastima učinio poslednji krupan korak zakoračivši u modernu: Sigmund Frojd je istraživao nesvesno u našoj egzistenciji, žene su počele da se emancipuju, cionisti su se nadali državi Jevreja, muzika je napuštala temelje harmonije, dok se slikarstvo ubrzano oslobađalo od predmetnosti.
Stanovništvo Beča se od sredine 19. veka sa nepunih pola miliona žitelja uvećalo četiri puta, narastivši na preko dva miliona. Iz svih regiona i provincija Dunavske monarhije pristizali su doseljenici, pri čemu naravno nije bilo samo dobitnika već i gubitnika ovog naglog rasta. U Beču su pored jedinstvene „Ringštrase“ (ulice prstena) i velelepnih građanskih zdanja nicale i četvrti siromaštva, koje je bilo nemoguće prevideti.
Sa jačanjem različitih vidova nacionalizama u ovoj multinacionalnoj monarhiji i sa širenjem antisemitskih tendencija, intelektualci liberalnih shvatanja su se u godinama uoči Prvog svetskog rata udaljili od drugih delova stanovništva. Formirala se kreativna subkultura, čije je stvaralaštvo u sve većoj meri stvarano izolovano i koja se odvojila od političkih, moralnih i umetničkih vrednosnih predstava višeg srednjeg sloja i sada je bila spremna da radikalnije sprovodi svoje moderne ideje. Ovako tesno zbijeni redovi između ljudi od duha, kreativnom potencijalu Bečke moderne podarili su još jedan zamajac energije, koji je svoj vrhunac našao uoči izbijanja „velikog rata“.
Beč je u godinama uoči Prvog svetskog rata postao procvetala i „kipuća“ metropola. U glavnom gradu multinacionalne Habsburške Monarhije su pitanja identiteta, nacija i jezika bila svakodnevnica, što se manifestovalo i u jednom sve virulentnijem nacionalizmu i antisemitizmu. To je vreme koje su obeležili, Sigmund Frojd, Alfred Adler (psihoanaliza), Gustav Klimt (slikarstvo), Šenberg, Gustav Maler,(muzika), Franc Kafka, Rajner Marija Rilke (književnost), Oto.
