Након јучерашње трагедије на путу Кљајићево-Сивац, међу путарима се поново отворило питање безбедности људи који свакодневно раде на коловозу, док поред њих пролазе аутомобили и тешка теретна возила.
У једном од коментара на вест о трагедији, аутор потписан као „Путар“, навео је да ради на пројекту код Сивца, написао је да радници „сваки божји дан главу носе у торби“.
Према његовим речима, поједини возачи пролазе кроз црвено светло на градилишним семафорима, игноришу привремену сигнализацију и кроз зоне радова возе неприлагођеном брзином.
„Ми путари смо глинени голубови“, поручио је, уз још једну реченицу која можда најбоље описује проблем: „Градилиште вам није тркачка стаза, него наше радно место на ком желимо да останемо живи.“
На исту опасност упозорио је и Самостални синдикат путара Србије, оцењујући да је невероватно да су се у размаку од свега три недеље догодиле две готово идентичне трагедије у којима су живот изгубила по два радника на путу.
Из Синдиката наводе да се веома често дешава да возачи налете на постављену саобраћајну сигнализацију и униште је, уз поруку да је сигнализација заменљива-људски живот није.
„Годинама указујемо на проблем недовољне културе возача и непоштовања саобраћајне сигнализације у зони радова, али нема ко да чује“, поручују из Самосталног синдиката путара Србије.
Синдикат је, како наводе, тражио и да се у новом Закону о безбедности саобраћаја удвоструче казне за прекршаје учињене у зонама радова. Њихова завршна оцена звучи посебно тешко: „Нажалост, испада да је безбедније бити војник него путар.“
За Апатин ово питање има посебну тежину. За мање од месец дана двојица Апатинаца изгубила су живот радећи на путу, Предраг Латиновић и Милош Кнежевић.
Обојица су обављала послове чији је циљ био да путеви буду безбеднији и да се на њима у будућности сачувају људски животи.
Зато, када следећи пут угледате знак „радови на путу“, привремени семафор, чуњеве или човека у флуоресцентном прслуку, вреди се запитати:
Да ли успоримо довољно, поштујемо сигнализацију и дамо им прилику да свој посао заврше и врате се кући?
