Malina, ili “crveno zlato”, voće svojevremeno karakteristično samo za zapadnu Srbiju, ovor godine trebalo bi da rodi i u mestima u
kojima ranije nije rađalo.
Prvi zasadi pojavili su se u Vojvodini i u okolini Svilajnca, a zbog širenja malinjaka u zapadnoj Srbiji, iz Instituta za voćarstvo u Čačku
stiže upozorenje voćarima da obrate pažnju na to od koga kupuju sadnice. Ukoliko zasade zaražene biljke, može se dogoditi da
ostanu bez roda.
U Kuli i okolini, malinjaci se šire i u zonama nekadašnjih industrijskih giganata. Radnici ugašenih firmi u gajenju malina vide unosan
biznis, uprkos stalnim nevoljama sa otkupnim cenama. U Kuli je osnovano udruženje “Polka i polana”, nazvano po sortama malina iz
Poljske, koje se isključivo gaje u ovom delu Bačke. Udruženje čini 35 proizvođača iz Kule, Crvenke, Nove Crvenke, Sivca, Vrbasa i
Stare Moravice, što je ukupno 15 hektara. A i apatinski poljoprivrednici se sve češće odlučuju da sade ovu kulturu pa se i po atarima
u opštini Apatin može videti ovo crveno bobičasto voće.
Cene sadnica malina kreću se u rasponu od 15 do 30 dinara, a zavise od sorete i kvaliteta sadnica. Kako stručnjaci kažu uloženi
novac se vraća već nakon prve ozbilnije berbe, a što je najvažnije otkup proizvedene količine je zagarontovan. Naravno da vam
odličan rod ne garantuje niko, a sa instituta u Srbiji poručuju ljudima koji žele da se bave ovom vrstom poljoprivrede da pažljivo
gledaju od koga će kupiti sadnice, kao i da je suština u dobroj pripremi zemljišta i položaju vaše parcele.
