МАЂАРСKИ ЛЕKАР ЗАПОЧЕО РЕВОЛУЦИЈУ ПРАЊА РУKУ

DRUŠTVO SOMBOR SRBIJA VESTI

Иако данас звучи невероватно, некада је хигијена руку сматрана губљењем времена. Мађарски лекар Игнац Земелвајс (1818-1865) започео је револуцију у историји медицине својом теоријом о хигијени руку, а до открића је дошао у Општој болници у Бечу.

Теорија о хигијени руку настала је средином 19. века. Мађарски гинеколог Игнац Земелвајс почео је да ради на Одељењу за породиље бечке Опште болнице 1846. године. Одмах је приметио велику стопу смртности породиља на свом одељењу.

Чак 30 одсто пацијенткиња је умирало након порођаја од порођајне грознице. Земелвајс је направио поређење са другим одељењем које су уместо лекара водиле бабице и установио да нешто није у реду.

Земелвајс је брзо увидео да постоји веза између хигијене руку и стопе смртности породиља. У наредне две године Земелвајс је спровео истраживање у коме је медицинском особљу наредио да пре свих захвата опере руке и дезинфикује их раствором хлора.

У медицини је тада била уобичајена пракса да се над свим умрлим лицима изводи аутопсија. Између сецирања леша и порођаја лекарима није падало на памет да дезинфикују руке.

Заправо још увек није било познато да су без прања и дезинфекције наше руке пуне бактерија. На тај начин су породиље оболевале и у великој мери умирале.

Саветовавши докторима да пре сваке операције оперу руке и хируршке инструменте које користе у раствору хлора, смртност породиља се аутоматски смањила са 12,3 на један одсто. Ово сазнање о хигијени руку је било револуционарно.

Међутим, због овог открића, истраживач је наишао на бес и негодовање старијих колега.

Неки су га додуше подржали, али многи су покушавали да га на све начине дискредитују. Млади гинеколог је имплицитно довео у питање устаљену праксу бечких лекара који су потицали махом из виших друштвених слојева.

Неки лекари нису могли да схвате да поред тога што лече пацијенте истовремено могу да им науде.

Многи нису желели нити смели да признају тачност Земелвајсовог открића, јер би то значило да су одговорни за смрт многих пацијенткиња. Долазило је до жучних расправа које су завршавале тиме да су му лекари говорили да умишља и фантазира.

Земелвајсу, на наговор његових противника, није продужен уговор 1849. године у бечкој Општој болници и он се вратио у Пешту.

Тамо је радио, имао преписку са колегама из Хајделберга и Kила и објављивао стручне радове о инфекцијама које се јављају уколико нема редовног прања и нужне дезинфекције руку.

Никада није преболео што је Беч одбацио његове тврдње. Недовољно признат и исцрпљен од непрекидних борби са својим противницима, смештен је у психијатријску болницу Деблинг поред Беча где је умро под неразјашњеним околностима.

Име „Земелвајс“ није ушло само у све историјске и медицинске уџбенике већ и у речнике многих језика.

Постоји израз „Земелвајс рефлекс“ који описује моментално одбацивање неког новог научног сазнања односно информације у корист устаљене праксе без претходне провере или размишљања о њој.

Земелвајс и данас важи за „оца прања руку“ и „спаситеља мајки“.

5 thoughts on “МАЂАРСKИ ЛЕKАР ЗАПОЧЕО РЕВОЛУЦИЈУ ПРАЊА РУKУ

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.