Основна плата лекара специјалисте од следеће године износиће 118.800 динара, а наставника почетника 68.480 динара.
Запослени у здравству, социјалним службама и војсци добиће повећање плате од осам одсто, док осталима у јавном сектору од 1. јануара следује повишица од седам одсто. Ово је предвиђено буџетом за 2022, који ће се у среду наћи пред министрима у Влади Србије, најавио је јуче Синиша Мали, министар финансија и нагласио да ће се повећање зарада финансирати из реалних извора јер се предвиђа да ће привредни раст догодине бити 4,5 одсто.
Основна плата лекара специјалисте од Нове године износиће око 118.800 динара, а плата наставника почетника 68.480. Просечна зарада службеника у државној администрацији биће 84.135 динара, а у локалној 64.908.
Пројектом „Искра” требало би да се уведе ред у систем зарада код корисника јавних средстава. Први пут на једном месту постојаће тачна евиденција о свим исплатама радницима из државне касе, како њихових плата, тако и накнада за учешће у различитим одборима које су често и веће од саме зараде
Представници Фискалног савета наводе да је добра вест да у 2022. постоји фискални простор за солидно повећање плата. Међутим, ово независно тело процењује да је економски добра мера повишења зарада у јавном сектору за око шест одсто, јер овај раст не би угрозио стабилност јавних финансија, а дозволио би и одређено повећање броја запослених од око један одсто (тренутно постоје озбиљни мањкови радника у појединим деловима јавног сектора).
– Плате запослених у јавном сектору већ неколико година повећавају се знатно брже од привредног раста што је економски лош и дугорочно неодржив тренд. У 2022. би зато требало планирати пораст зарада који би био нешто нижи од очекиваног номиналног раста БДП-а – напомињу из Фискалног савет.
Иначе, Фискалном стратегијом је планирано да плате у јавном сектору у наредне три године расту у просеку око 4,5 одсто годишње. Али 2021. се очекује да стопа раста уместо пројектованих 4,5 процената буде између 7,3 и 7,5 одсто, што даје простор за веће повећање плата. Зараде запослених у државном сектору увећане су више од пет процената у 2021, а у 2020. више од 10 одсто, с тим што су лекари и медицинске сестре имали још једну повишицу од 10 одсто у априлу те године.
Према подацима Републичког завода за статистику просечна плата у Србији је у августу ове године износила 64.639 динара, а у јавном сектору била је 72.113. Радници у јавним републичким предузећима су у просеку зарађивали 82.823 динара, а у локалним комуналним фирмама 63.144.
Јасна Јанковић, председница Уније синдиката просветних радника Србије, каже да повећање плата јесте добродошло, али је недовољно с обзиром на то да су тренутна примања просветних радника испод републичког просека.
– Почетничка зарада наставника је око 60.000 динара, а просечна плата наставника са старешинством и већим радним стажом је око 64.000. Највишу зараду има директор школе око 70.000 динара. Ово су заиста мале плате будући да у школама ради високообразовни кадар који треба да учи децу, а на страну то што се млади кратко задржавају у просвети и што немамо довољно наставног особља – наводи Јанковићева.
Раде Панић, председник синдиката лекара и фармацеута, напомиње да тренутна плата лекара специјалисте износи око 110.000 динара, а са дежурствима и прековременим радом креће се у распону од 150.000 до 170.000. Зараде медицинских сестара су између 50.000 и 65.000 динара у зависности од места на коме раде.
– Проблематично је да већ три године важи Закон о платним разредима и групама, али се он не примењује. По том закону плата специјалисте, без икаквих додатака, требало би да буде 5,6 пута већа у односу на основицу, односно минималну зараду. Тренутно имамо три различите основице за немедицинске раднике, сестре и техничаре и за лекаре. Према платним разредима требала би да постоји јединствена основица у целом јавном сектору. Сматрам да би најпре требало спровести оно што је законом гарантовано, а потом причати о повећању од осам одсто – каже Панић.
О увођењу платних разреда говори се од 2013. Прописи су донети и на томе се стало. Министарство финансија у фебруару, како сазнајемо, почиње да примењује нови информациони систем за праћење зарада у јавном сектору. Тежиште ће бити на њиховој бољој контроли, као и на другачијем обрачуну. Реч је о пројекту „Искра” који би требало да уведе ред у систем зарада код корисника јавних средстава.
Прве промене треба очекивати у сектору рада, запошљавања и социјалне политике, а затим културе и правосуђа. У другој фази нови обрачун примања и њихова боља контрола биће уведени у сектор просвете, а након тога и у здравство. У последњој фази пројекат ће бити примењен и у јединице локалне самоуправе са индиректним корисницима и све то биће завршено у наредних годину и по дана односно до краја 2023.
Први пут на једном месту постојаће тачна евиденција о свим исплатама радницима из државне касе, како њихових плата, тако и накнада за учешће у различитим одборима које су често и веће од саме зараде. Нови пројекат, који је део договора са ММФ-ом, омогућиће потпуну контролу плата и праћење запошљавања у јавном сектору.
