ИЗ ШТАМПЕ ИЗАШЛА КЊИГА КОЈА ОБРАЂУЈЕ ПРОШЛОСТ АПАТИНСКИХ ЈЕВРЕЈА

APATIN DRUŠTVO VESTI

Ових дана је из штампе изашла шеста по реду самостална књига под називом ЗГАСЛА ЈЕ ДАВИДОВА ЗВЕЗДА НАД АПАТИНОМ, која обрађује прошлост апатинских ашкенаских Јевреја, који су у Апатин дошли са подручја централне и источне Европе и говорили јидиш (варијанта старог немачког језика).

Аутор ове монографије је публициста и новинар ТОМИСЛАВ ШИМУНОВИЋ из Апатина, који је и до сада обрађивао разне теме из богате историје нашега града.

Предговор је написала Сандра Фишер Папо, председница Јеврејске општине Сомбор, док су рецензенти: Олга Андраши, дипл. историчар, музејски саветник и члан Јеврејске општине Нови Сад, и Живан Иштванић, полихисторик, публициста и лексикограф из Беле Цркве.

Публикација је подељена на девет поглавља: Историјат, Старо јеврејско гробље, Ново јеврејско гробље, Синагога, Јеврејска конфесионална школа, Списак апатинаца пре Холокауста, Списак апатинаца страдалих у Холокаусту, Познати апатинци и Јевреји у Апатину после Другог светског рата.

Поред текстуалног дела књига је обогаћена и бројним прилозима, тј. фотографијама од којих је велик број у колору.

И поред предрасуде према њима као и дискриминационих закона који су им у старту онемогућавали да буду равноправни са другим становницима Апатина, они су захваљујући свом таленту и предузимљивости и непоколебљивости успевали да све негативне околности успешно превазиђу.

Ова мала етничко конфесионална заједница дала је изузетан допринос развоју Апатина на разним пољима од тренутка њиховог насељавања у нашем граду (од 1749. године) као и у другим местима у која су отишли да потраже своју животну егзистенцију. Неки од њих захваљујући свом изузетном и вансеријском таленту остварили су светску славу. (нпр. џез композитор Пал Абрахам).

Тако су апатински Јевреји, чији број никада није прелазио више од 190 припадника дали успешне привреднике, књижевнике, сликаре, вајаре, композиторе, пијанисте, виолинисте, историчаре уметности, рачуновође, инжењере бродоградње, адвокате, велетрговце, трговце, лекаре, дипломиране ветеринаре, дизајнере, новинаре као и борце против нацизма и фашизма.

Ова изузетна етничко – конфесионална заједница је при крају рата, прецизније априла 1944. године, доживела у оквиру коначног решења јеврејског питања стравичну судбину. Транспортовани су већином у концентрациони логор Аушвиц Биркенау (Пољска) где су на најстрашнији начин убијени.

Данас се број апатинских Јевреја свео само на шест припадника.

Томислав Шимуновић је рођен у Маглићу 1956. године. Након завршене основне школе и гимназије „Никола Тесла“ у Апатину, студирао је археологију на Филозофском факултету у Београду.  У периоду 1985 – 2023. година, публиковао је бројне стручне радове (третирају теме из домена археологије, етнологије, историје уметности и историје Апатина, Пригревице, Свилојева и Вајске) у разним листовима, зборницима и часописима, у земљи и иностранству.

У оквиру историографског и етнолошког рада, посебно се ангажовао на проучавању апатинског рибарства, а резултате својих истраживања објавио је, такође, у разним публикацијама. Године 1995. штампана му је књига, монографског карактера, АПАТИНСКИ АЛАСИ, док му је током 2003. објављена НОВИ СУСРЕТ СА АПАТИНСКИМ АЛАСИМА, а 2005. године публиковано му је допуњено и измењено издање књиге АПАТИНСКИ АЛАСИ.

Као резултат истраживачког рада о историји вишевековне занатске делатности, објављена му је књига 2010. године ТРАГОМ АПАТИНСКИХ ЗАНАТЛИЈА. Током 2015. године, објавио је монографију БАЊА ЈУНАКОВИЋ АПАТИН, 1979-2015.

Са групом аутора заступљен је у више књига из едиције ПЧЕСА из Новог Сада (Паорске куће, 1993; Еј, салаши, 1994; Тија вода, 1995; Комшија па Бог, 1996; Цигане мој, 1997; Сеоске цркве и гробља у Војводини, 2000).

Објављује  стручне  радове у оквиру часописа Bácsország (Subotica), на мађарском језику, као и научном часопису, Годишњак Градског музеја Сомбор (Сомбор). Такође, објављује  и у апатинском часопису за науку и културу Истер, где је поводом 50. годишњице Апатинских  рибарских вечери публиковао обиман рад на ту тему.

Сарађивао је и у немачком часопису Apatiner Heimatblätter (Straubing), где је публиковао теме из области историје апатинског занатства.

Такође, од 1985. године,  у оквиру апатинског листа Глас комуне објављивао је текстове на разне теме из апатинске историје, да би у континуитету од краја 2009. до почетка 2013. године, објављивао текстове историјског садржаја у Новом Гласу комуне,  у серијалу „Апатински летопис“ и „Миленијум Апатина“.

Написао је више текстова за интернет презентације, из разних сфера културно-историјске баштине Апатина (споменици културе, значајне личности, историјски развој индустрије, занатства, просвете, рибарства, итд.).

Учествовао је у писању монографије МИЛЕНИЈУМ АПАТИНA, и том приликом, као појединац,  написао је  за овај пројекат највећи број текстова (од праисторије, па до 21. века) и приложио неколико стотина архивских фотографија, разгледница, докумената, географских карата, археолошког материјала, итд.

У оквиру САБРАНИХ ДЕЛА (приповетке) књижевника Миодрага Борисављевића, како га је назвао, Српског-Панонског Тургењева, написао је његову биографију (његов назив  српски Тургењев је постао опшеприхваћен  од наших књижевих критичара па га и тако у својим текстовима   називају) 

Један је од оснивача и уредник апатинског  часописа за науку и културу Истер, чија је примарна интенција, афирмисање богате културно-историјске и природне баштине апатинске општине, а паралелно са тим и промовисање овдашњих аутора и њиховог стваралачког потенцијала (часопис је дистрибуиран на све континенте,  у више од 30 држава).

Његови радови су добијали високе стручне оцене и позитивне рецензије од бројних еминентних стручњака за области које је обрађивао и публиковао. 

Писао је предговоре за бројне каталоге, за изложбе историјског садржаја, као  и текстове за пригодне поштанске коверте издаване приликом разних јубилеја из историје Апатина.

Конципирао је поставку и атрибуирао све рибарске алате, и уједно написао пратећи каталог за  изложбу МУЗЕЈ ДУНАВА,  (постављенатоком 2011. године у некадашњем изложбеном простору у Блоку 5, на Тргу Никола Тесла, са тенденцијом да се у перспективи трансформише у стални музеј). Један део своје приватне збирке рибарске провенијенције привремено је уступио за реализацију овог пројекта.

Прву верзију изложбе Апатин-некад и сад реализовао је са познатим мултимедијалним уметником Миланом Зулићем, током 2011. године,  а учествовао је у припреми  неколико других изложби са историјском тематиком.

Од 2017. године на порталу Радио Дунав Апатин, у рубрици Разоткривање Апатина, објабљује текстове из историје Апатина. 

За свој рад добио је бројне захвалнице, и дипломе, а за другу верзију изложбе, Апатин-некад и сад, у сарадњи са уметничким фотографом Бранком Милешевићем, награђен је Плакетом, за најбољи културни догађај у Апатину,  у 2012. години. Изложба Апатин-некад и сад  била је постављена у Апатину, Сомбору и Улму (Donaufest-Немачка), и током њене презентације видело  ју је преко 10.000 посетилаца. Такође, награђен је, 2015. године, Плакетом, поводом 70-годишњег јубилеја, Удружења филателиста Апатин, за изузетан допринос у афирмацији и развоју апатинске филателије, као и ангажовању око реализације досадашњих филателистичких манифестација у Апатину; и 2016. године, Плакетом Удружења спортских риболоваца „Буцов“ Апатин, за допринос и афирмацију Удружења.  

Књига Апатински аласи му се налази у фонду чувене Конгресне библиотеке  (Library of Congress) у Вашингтону.

Поред чланства у неколико  удружења (нпр. Свесловенско књижевно друштво)  има статус редовног члана Матице српске (најстарија српска културна, научна и књижевна институција), а члан је   и Удружења новинара Србије и Свесловенског књижевног друшзва. Био је члан Српског археолошког друштва, председник Историјског и природњачког друштва Истер и Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу „Река“ Апатин.

Био је члан комисије за формирање Завичајног музеја у Апатину (1980-их). 

Због своје дугогодишње активности и постигнутих резултата на пољу истраживања културно-историјске баштине Апатина, награђен је 2013. године, најзначајнијим општинским признањем, наградом „24. октобар“ општине Апатин.

О његовом истраживачком раду писано је у бројним листовима и часописима: Вечерње новости, Политика, Блиц, Дневник, Глас комуне, Нови глас комуне, Сомборске новине, Апатинер Хајматблетер (Немачка), Апатинске новине, итд.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *