TAJKUNI
Velika frka se podigla oko prodaje Poljoprirednog kombinata Beograd. Novine nagađaju da su zaintersovani domaći tajkuni koji bi posle tu zemlju po višestruko većim cenama prodavali strancima.
Sećam se našeg “Jedinstva” kada se prodavalo “Delti”. Sindikalci su tada, u toj uzornoj firmi, naveliko protestovali, prestoničke novine pisale, a kombinat se svejedno prodao. Niko se od tadašnje vlasti u državi nije posebno štrecnuo. Sindikalci su još tada pretpostavili da će jednog dana zemlja biti preprodata strancima po znatno višoj ceni nego je “Delta” platila. Hektar zemlje u EU je sigurno skuplji, a i bogate arapske zemlje mogu odrešiti kesu. Možda je stoga džaba Zakon o tome da stranci narednih deset godina ne mogu kupovati našu zemlju, kad pretpostavljam, da će se neke veze domaćih i stranih tajkuna sigurno pokrenuti. Hoće li?
Izvesno je da je ondašnja sindikalna borba, koju je uporno predvodi moj drug Prešo, bila ispravna. I samo se setimo kako su dobro zarađivali radnici “Jedinstva”. Istina, stigle su i neke otpremnine, ali se one po običaju brzo skrckaju, a posao je ipak posao.
DISKRIMINACIJA
Neke firme uporno traže radnike, žene, ali kada čuju da kandidati imaju više od 30 do 40 godina brzo otpadaju u konkurenciji. Nije to samo polna diskriminacija, već staračka i ljudska. A šta tek reći o mladim ženama koje tek čekaju deca. Kažu Zakonom će biti sprečena diskriminacija prema trudnicama, a gazde ubuduće neće smeti da pitaju kandidate za posao šta planiraju, a posebno ne da li planiraju decu.
Imaćemo mi sve zakone ali ko će ih se pridržavati i ko će ih proveravati?
PITANJA
Slučajno u sređivanju radnog stola pronađem u arhivi dopis kojim jedan odbornik ondašnje opozicije postavlja tadašnjoj opštinskoj vlasti 10 odborničkih pitanja. Škakljivih, naravno. Između ostalog pitao: koliko zaposlenih je u javnim preduzećima, lokalnoj samoupravi na neodređeno, određeno, preko zadruga, kolike su im plate, koliko je opštinskih stipendista i po kom osnovu, koliko je potrošeno za reprezentaciju, dnevnice, gorivo, službena putovanja itd…
Odgovori na ova pitanja su donekle stizali, ali uglavnom nepotpuni, česti frizirani, tako da opozicioni dbornici toga doba, od kojih su se dvojica posebno isticali, profesor i advokat, nisu bili zadovoljni. Mediji jesu, jer su imali koliko-toliko škakljive priče.
Sada sama izbegavam sednice SO jer je sve već sto godina prežvakano, bar iz perspektive mog dugogodišnjeg iskustva. Ipak, nisam čula u ovih godinu dana nijedno odborničko pitanje. Bar ne napismeno. Nema ko ni da ih postavlja, jer teško da je opozicija, zbilja opozicija. A i šta više pitati, kada pitanja nemaju efekta.
Da nije sada direktnih prenosa sednica SO medija, niko ne bi ni diskutovao, a kamoli postavljao pismena pitanja.
Najzad, ni ono što predstavlja tobožnju opoziciju, nema energije, koje su imali tadašnji profesor i advokat. Bili su oni mlađi. Šta li sada misle o onom periodu?
KOMARCI
Ako se nešto mora priznati ovdašnjoj vlasti je da ovog leta nismo trpeli teror komaraca. Prskalo se izgleda pošteno i više puta. Eto sitnice koja je olakšala letnji život na Dunavu, u prirodi, kafićima…
autor: Sofija Pualić Špero
