„MEČKA“ PRED OPŠTINOM
Vest da će opština rasprodati devet auta u njenoj svojini ne bi bila šokantna da među njima nije čuveni „Mercedes Benz“ star 20-tak godina, tada kad je kupljen, hit od luksuza bio, ne samo u našem gradu, već i široj okolini.
Kažu da je ovaj luksuzni auto i danas luksuzan a da mu tepaju nadimkom „Slon“. A šta se krije iza ove „mečke“ zna vaš novinar koji je tada po zadatku slikao primoredaju ključeva kada je prvi strani vlasnik „Pivare“, predao ključeve vozila tadašnjem predsedniku opštine. Belgijanac, tadašnji direktor Pivare, ovu donaciju je nameračio Domu zdravlja. Tako bilo. A onda je tadašnje Opštinsko veće posle svega nekoliko dana donelo odluku da „mečka“ pređe u vlasništvo opštine. I tako bi. Od tada je ovaj auto služio isključivo za potrebe čelnog čoveka opštine. Što je i logično, smatrali su mnogi, jer kada se u njemu udobno osećao legendarni direktor Pivare pre nego se privatizovala zašto ne bi i prvi čovek grada.
No, odgonetavajući enigmu, zašto se ova „mečka“ popluarno zove „Slon“, setih se tadašnjih momenata posle primopredaje i velikodušnog poklona privatizovane Pivare. Tada mi je jedan visoko pozicionirani šef u ovoj firmi, u poverenju uz kafu, rekao: -Ma hteo Belgijanac da se reši ovog skupog vozila! Stranci nisu rasipni ni kada im firma održava auta-reče šef i navede neke performanse održavanja ovog luksuznog vozila.
Otuda valjda nadimak „Slon“ jer stvarno je „Slon“ po svemu. Ali ovaj vremešni „Slon“ može još da izdrži iako ga odavno nisu videli na drumovima i parkingu ispred opštine. Računam neće se neko ko će iskeširati lovu samo da bi se vozio u autu u komu se se vozile poznate persone grada i tada moćne Pivare.
Ali, došlo vreme i vrag odneso šalu, te opština izračunala valjda, da im je veliki broj polovnih auta, pa i „mečke“, bez obzira na sentimente pojedinaca, preskup za održavanje. Eto tako je čuvena „mečka“, (posle zamenjena vožnjom „audijem“), na neki način završila svoju istorijsku misiju.
P.S.
Šteta samo što nije bila u Titovoj kolekciji, a mogla je kada je bila mlada, sada bi ima višestruko veću prođu.
TEORIJA ZAVERE?
Razne teorije zavere se kuju po gradu po pitanju ekološke katastrofe, crne rupe sa izlivenom naftom, usred njiva, na putu od obilaznice kod banje do Prigrevice.
Elem, tako jedni veruju, da je zagađivač poznat, ali da nikad neće biti procesuiran!?
Drugi, pak, da je katasrofa prevelika da bi se zataškala, jer posle lokalnih medija, o njoj su pisali gotovo i svi nacionalni, što je podiglo „rejting“ ovog problema“!?
Treći, da je to opet u sklopu neke državne akcije otkrivanja ekoloških katastrofa kojima je Srbija preplavljena!?
Ima i onih, koji su sigurni da će stvar isplivati na čistac, jer je u sve uključena neka krimi policija, direkt sa vrha!?
Kažu, da su već pale prve opklade, ko je zagađivač!?
Naredni dani pokazaće koja je od ovih teorija zavere tačna, a možda, i neće.
VREĐANJE STRUČNJAKA
Svako može biti u svojoj profesiji stručnjak, ali ne može se izjednačavati šloser ili činovnik sa doktorom ili profesorom. E, baš nam se to dešava. Najveći stručnjaci za medicinu, prosvetu, koji su godinama žuljali klupe, sticali znanja, lečili ljude, učili đake, su sa platam i odlaze u penziju koja je znatno manja od plata i penzija zanatlija srednjeg obrazovanja iz ŠUP-a. Takođe među zantlijama postoje znatne razlike. Zavisi ko se koje firme dokopao. Neki se ladne vode nisu napili, dok su drugi teško rmbačili, na snegu, kiši, vetru…
Tako nije ni na Zapadu, ni na Istoku. Tako je samo kod nas.
Ako je za utehu citirajmo: Bez obzira koliko si bogat, kad u srce uđe pohlepa zauvek ostaješ siromašan!
MEDIOKRITETI
U pravu je jedan apatinski intelektualac kada kaže kako nam se preko društvenih mreža oglašavaju „stručnjaci“ za sve i svašta, komentarišući teme, o kojima pojma nemaju. Niko ne zna sve, a ove tobožnje zveznalice gotovo ništa.
Oni koji nose neko znanje uče od drugih ceo život, a ovi mediokriteti, od rođenja sve znaju!
Važno je oplesti, retko iz čistih namera, najčešće zbog mediokriterstva!
Ali, za njih će ipak najveća uvreda biti, ako ih ignorišete!
Bože me sačuvaj društvenih mreža koje umesto da su stub afirmacije pravih vrednosti, kao novo sredstvo komunikacije među ljudima, postaju kaljuga najvećih bedastoća.
autor: Sofija Pualić Špero
