LJUDI-TROVAČI
Nekoliko incidenata pokazuje da su neki naši sugrađani skloniji trovanju nego zaštite prirode. Poslednji slučaj odnosi se na retkog orla krstaša otrovanog kod Svilojeva. Ovo nije prvi slučaj. Setimo se na istom mestu pre izvesnog vremena stradalo je nekoliko, tako zaštićenih, orlova belorepana. U životnjskom svetu ne uživaju trovači ni kad su psi u pitanju. Svake godine po nekoliko ih je namerno otrovano, a neki i ustreljeni, čak samostrelom.
Da se za prirodu ne mari svedoči i seča drveća u centru grada. Pre nekoliko dana posećene dve breze u Bloku 122. Usred dana. Ostali samo panjevi kao svedočanstvo da su dva stabla bila zdrava. Ali nekome je smetalo što ove višegodišnje breze prave hlad, daju malo prirodne lepote betonskim blokovima. Dok ljudima zabranjuju da seku trulo drveće ispred svojih individualnih kuća, u centru grada, nemila seča!
Samo je pitanje za komunalce: Hoće li oni u tom delu bloka S-5 i S-6 zasaditi novo drveće ili će ostaviti ogoljenu livadu? Ili će se opet neko seći, a neko morati radnim akcijama ozelenjavati grad.
Dalje, neki slivnici su potpuno zapušeni, raznim otpadom koji se izbacuje iz domaćinstava, od fekalija do raznih ostataka hrane. Jedan takav slučaj prijavljen inspekciji. Videćemo šta će se preduzeti.
A gotovo sigurno, bez novčanih kazni, nema ni promene svesti o potrebi očuvanja prirode.
P.S. Kaže mi moj kolega kako ovde nisam pomenula ljude-trovače rakijama iz kada. E, tu tek inspekcija, ne može ništa, i da hoće. Uostalom, u ovom slučaju trovanje je dobrovoljno.
ISPARILI LOKALI?
Na poslednjoj sednici SO čuli smo da je više od desetak lokala koji su pripadali opštini isparilo u stečajnoj masi, posle stečaja koji je pokrenut od strane privatnika, koji je šurovao sa opštinom u javno-privatnom partnerstvu, tada kad se pijaca gradila, proglašenim istorijskim i prvim u državi Srbiji.
Kako to „istorijsko“ partnerstvo pogodi baš našu varoš treba pitati tada upućene iz bivše vlasti koji su skalapali i potpisivali ugovore. Tek, posle svih peripetija, zagonetki, maglovitih objašenjena, za kraj dođe i tuš: Opština koja je narodnim parama skupo kupovala kuće i rušila ih da obezbedi plac za čuvenu pijacu, ostade i bez placa i bez lokala. Čak i dela nove ulice ulice, koja kao nigde na svetu, na pola seče pijacu.
Ostaje pitanje: Čiji su naši lokali? Nečiji jesu! Ajd više da čujemo i taj više godina skriven odgovor.
Sada oni koji su gradili pijacu u javno-privatnom partnerstvu, pitaju ove nove, kako to ispariše lokali? Ko tu koga zaj…Građane sigurno da. Zato oni traže transparentan odgovor, a ne mistično-magleni veo, oko ove, iapk po svemu narečenom, „istorijske“ građevine i njene trilerske pozadine.
APATINAC DIREKTOR
E, u moru aut vesti lepo zvuči istaći da je u istoriji somborske bolnice prvi put na čelo ove institucije imenovan Apatinac, dr Dragan Rastović. A poznato je da je poslednje decenije ove bolnice obeležilo nekoliko vrsnih doktora iz Apatina. Vrsni doktori Čedo Simin, Milan Uzelac, Miodrag Popović, Bruno Urbanosvki, Vojkan Smiljanić, Mila Zorić, Jovica Zorić… Da ih dalje ne pobrajam, nekog ću nenamerno zaboraviti, ali evo dobismo i direktora. Od imenovanja dr Rastovića za direktora za kratko vreme obavljena je prva laporoskopska operacija debelog creva u bolnici. Čujem, dr Čedo, iako u mirovini, kao veliki znalac, bio je prisutan.
TURBO
Generacije nam odrastaju na turbo nekulturi. Umesto da u medijima čitamo, kao nekad, o najboljim učenicima generacije, talentovanim studentima ( na stotine takvih napisa imala sam u „Blicu“) sada su hitovi turbo zvezde estrade, koji se razvode, letuju u bogatim odmaralištima, svoju decu venčavaju, vrata domova otvaraju, da se vidi sav luksuz u kome žive… Pa šta da onda bude uzor mladim generacijama, kada samo o estradi čitaju i maštaju.
A bojim se da to vreme, u zemlji Srbiji, po mnogima postojbini turbo folka, neće skoro proći.
Autor: Sofija Pualić Špero
