ИЗ МОГ УГЛА: ИДЕОЛОШКЕ УЛИЦЕ, МАРАС

APATIN IZ MOG UGLA VESTI

ИДЕОЛОШКЕ УЛИЦЕ

У нашем граду улице су добијале имена зависно од идеолошких назора власти те тако тек једно подсећање на њих. Упечатљива је улица која је променила три имена од Другог светског рата, прво је била Бориса Кидрича, што је потрајало. Моја генерација је памти као Београдску, како је и данас многи зову, али је она у јеку нових преименовања, прекрштена у Милоша Обилића. Главна улица која је променила име у Краља Петра, уместо Маршала Тита, и данас сви зову једноставно Главна, као што су је одувек звали. Идеологија је подгодила и улицу Иве Лоле Рибара, која се сасвим природно, пошто је на обали Дунава, звала Обалска, што сад већ само старији памте. Примера је још засигурно у још најмање двадесетак улица.
Занимљиво је да још увек постоји улица Загребачка, а да јој нико није мењао име. Сада би неки да опет мењају имена улица, да их опет именују у некој идеолошкој варијанти, и то у 21. веку. А грађани, којима су се називи улица мењали по три пута у току једног људског живота се питају: Докле ће нас још малтретирати са променом адреса на личним документима!?

МАРАС

Ненад Марас, градитељ кануа, о коме се знало диљем екс Југе, па и иностранства, као врсном мајстору, једино није успевао да заинтересује своје земљаке Апатинце, за своје умеће. У једној репортажи о његовом мајсторству објављеној у тиражним националним новинама, када сам га питала, где се његови кануи возе, побројао ми је многе земље. На питање, да ли се неко заинтересовао у Апатину, рекао је само један човек, по имену Саша. На срећу, после тог човека, почели су данас и млади, да све више возе кануе, а врсни мајстор и љубитељ Дунава, Марас ужива док своја пловила гледа на реци.

Ова забелешка је највише због тога што сведочи да старији, а ни млађи, тек у малом проценту после толико година од колонизације, препознају да је Апатин ипак на Дунаву!

П.С.

А у прилог томе да је група пензоинера на Дунаву уместо рибе јела вруће домаће чварке (лички чипс, што би рекао мој друг Боле). Али, то су пензоси који се цео живот провели на реци, па су им чварци, после рибе „легли“.

С.П.Ш.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.