DEŽURNI KRITIZERI
Razni dušebrižnici “otkrivaju” nam sve tajne naše čaršije pa tako i onu da su udruženja kao nekakvo zlo za ovaj grad jer eto koriste društvene prostorije za svoje aktivnosti. Pošto su ovo kritizeri (a ne kritičari koji su uvek konstruktivni) pozivamo ih da se učlane u neko udruženje, aktiviraju se, i osim kritizerstva, daju kakav-takav doprinos gradu u kome žive. Te, tako, neka dođu u eko udruženje “Apatinska plovarica” i daju svoj stručni doprinos očuvanju životne sredine u našoj sredini.
Ako su to mogli učiniti najeminentniji stručnjaci iz Beograda, Novog Sada, Sombora, koji su radili na promociji “Bačkog Podunavlja” koje su uspeli da svoji zalaganjem stave na listu UNESKA, onda su bar ovi bar kritizeri mogli da prisusutvuju tribini i izložbi da vide značaj prirode koja ih okružuje. Ali nije njima do toga. Oni bi da se ništa ne dešava, a ako se dešava, neka se razapne na stub srama bez obzira događaju li se pozitivne ili negativne stvari.
A izložba fotosa Borisa Erga, direktora IUCN (Svetske organizacije za zaštitu prirode) i makete brodova našeg Miloša Molnara, izazvale su veliku pažnju u Kulturnom centru, gde se okupuo do sada malo viđen broj ljudi, od oko njih stotinjak ljudi.
Odmah nakon izložbe našeg Mišiku su pozvali iz Zavoda za zaštitu prirode da svoje makete dunavskih plovila i vodenica prikaže u Novom Sadu. Cela izložba je odjeknula i u Beogradu. Malo li je za jedno lokalno udruženje koje je ovim startovalo u promociji grada i prirode koja nas okružuje.
A ponovićemo dežurnim rugalicama da je i udruženje “Moj Apatin” napravilo izuzetan pomak u promociji kulturnih sadržaja. Rad udruženja je nezaustavljiv proces dok god ima entuzijasta. Kritizeri koji se svemu podsmevaju mogu da stvore neka svoja udruženja i pokažu malo inventivnosti i angažmana, pa će onda imati možda manje vremenja za pljuvačine i psovke.
Izvolite. Pokušajte.
DILERI U UNIFORMAMA
Ako je sveštenička odora takođe vrsta uniforme, a jeste, onda je moj drug Vlado bio u pravu, da je malo neobično, da su i sveštenici počeli da diluju. Pored sveštenstva nedavno je uhapšeno i policijsko lice sa čak dva kilograma heroina.
Na njih sigurno niko nije sumnajo da se bave ovim rabotama. Civilni dileri negoduju što im uniformisani preuzimaju biznis. Očekuje se da će civili masovno preći u neku od uniformi, kako bi bili manje sumnjivi.
APATIN BEZ RADNIKA
Mnoge firme, prodavnice, pekare…traže svakodnevno radnike. Nema ko da radi. Ili su u inostranstvu ili niko neće da radi za male pare. Subotičani traže zavarivače za dobru platu ali nema nijednog na apatinskom Birou. Lekara, profesora…ima.
Čujem da platama nisu zadovoljne ni najbolje stojeće firme. Najviše zbog toga što su njhove kolege iz ovih kompanija u susednim zemljama trostruko više plaćeni za isti posao. Razlike među svim zaposlenim ogromne a rad neuporediv. Gazde u inostranstvu valjda će prepoznati o čemu je reč.
ČEGAR
Goran Čegar, naš proslavljeni maratonac, primer je šta sve može da se učni kad se dobro želi rodnom gradu. Osnovao je sad već u svetu sporta Dunavski polumaraton i prekogranični ultramaratom Apatin-Osijek. Za Čegara i njegovu Marianu svi znaju ne samo ovde već dalje. Oni su pravi promoteri ne samo sporta nego i svog grada. Očekujem da dežurni kritizeri i ovde pronađu svoju stranu negativne priče.
Autor- Sofija Pualić Špero
