ИЗ ДУНАВА СЕ СВАКЕ ГОДИНЕ ИЗЛОВИ РИБА ВРЕДНОСТИ ПРЕКО МИЛИОН ЕВРА- РИБОКРАДИЦЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

У апатинској марини данас је одржана трибина под називом „Процена биомасе и риболовног притиска на рибљи фонд, мере и начин заштите и одрживо коришћење рибљег фонда“ у Горњем Подунављу. Организатор ЈП „Војводинашуме“ окупило је тим поводом представнике Покрајинског секретаријата за урбанизам и заштиту животне средине, надлежног републичког Министарства, стручњаке, професоре, биологе, привредне риболовце и представнике удружења спортских риболоваца из Апатина и Сомбора.

Миодраг Перовић, руководилац ШУ „Апатин“ је био домаћин данашњег састанка и указао на све аспекте потребе очувања рибљег фонда.
Професор биологије новосадског факултета Бранко Миљановић, изнео је резултате истраживања о стању рибљег фонда на воденој површини од 3.200 хектара колико покрива територија „Горњег Подунавља“. Према том истраживању на овом терену обитава 680 килограма рибе по хектару што укупно у збиру износи 3 милиона килограма рибе.
Закључак је да рибљи фонд још није угрожен на риболовним теренима око Апатина. –Да би се такво стање одржало неопходно је одржавати рибља плодишта, мрестилишта, рад рибочуварских служби, поштовање закона по коме сваки риболовац по добијању дозволе, мора предати личну евиденцију о томе у ком је периоду излазио на реку и колико је тог дана изловио. Нажалост, ове одредбе се мало ко придржава, истакао је Миљановић.
Миљан Велојевић, стручни сарадник у „Војводинашумама“ изјавио је да се на подручју „Горњег Подунавља“ током године изда 2,5 хиљада риболовних дозвола спортским риболовцима и седам привредним рибарима.

-Ако сваки рекретивац изађе у пецање око 40 пута годишње и сваки пут излови у просеку пет килограма чак обичне беле рибе њена тржишна вредност износи милион евра на годишњем нивоу, тврди Велојевић.
Представници удружења спортских риболоваца тврде да је реч о већој количини јер у риболову има оних који уопште не узимају дозволе те је рачуница ту знатно увећана. Проценитељи такође сматрају да тај број спортских риболоваца више однесе рибе него седам привредних рибара.

На трибини је указано и на проблем рибокрадица који користе све савременије електроапарате, сонаре, и сличне справе у рибокрађи.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *