На управо завршеном међународном Фестивалу ракије „Ракија и ракијаши 2019“ које је одржано у Панчеву, Апатинац Петар Хорти освојио је три златне медаље у категорији ракија Вилијамовка, кајсија и дуња.
Поред злата, наш суграђанин освојио је два велика сребра у категорији шљива и јабука као и друго место у категорији лоза и траварица.
– Лично сам веома задовољан резултатом. У последње три године ракије су ми оцењене са три бронзане, шест сребрних и пет златних медаља, ове последње су само потврда да сам на правом путу у производњи домаћих ракија, каже наш суграђанин, иначе по струци машински инжењер који је ракију почео пећи из хобија, а данас је не може довољно произвести колика је потражња.
Овогодишњи фестивал, један од највећих у региону окупио је у Панчеву учеснике из осам земаља, а за титулу најбоље ракије конкурисало је укупно 473 узорка.
Оцењивачи су били професор Пољопривредног факултета у Београду др Нинослав Никичевић, док су чланови проф. др Веле Тешевић са Хемијско технолошког факултета у Београду, др Иван Урошевић и др Бранко Поповић.
СПРЕМАН ДА ПОДЕЛИ ИСKУСТВО И ЗНАЊЕ
Наш суграђанин је спреман поделити своје знање и препоручити свима који се желе бавити ракијом да то раде на прави начин, јер ће тиме обезбедити квалитет свог производа чиме су конкуретнији на тржишту, уколико желе производ за продају, али и ако само желе имати довољно за своје кућне потребе.
Основне смернице за производњу квалитетне ракије почињу од одабира воћа и да оно воће које не би ставили у уста не треба стављати у буре, каже Хорти.
-Воће треба да је у пуној зрелости. Потребно га је опрати, одстранити лишће и нечистоће и пробати га. Kод јабучастог воћа одстранити петељке, а код коштуничавог коштице. Воће је потребно након тога самлети. Врло је важно да се буре напуни у току једног дана, а не да се допуњује данима.
-Дуги корак је додавање пектолитичких ензима. Додају се распрскавањем по самлевеном воћу током пуњења бурета. Служе за отпуштање сока из воћа, његово бистрење и отпуштање арома.
-Трећи корак је подешавање киселости која треба да буде на 3,0 до 3,2. То се ради разблаженом сумпорном киселином, у циљу спречавања развоја бактерија. Поступак је једноставан и траје 15 минута.
-Додавање селекционих квасаца да би се ограничио утицај дивљих квасаца који се налазе у сваком воћу и правилно усмерио ток ферментације.
-Додавање хране за квасце, да се не би успорио или пореметио процес врења. Све добро промешати и кљук је спреман за врење. Након тога бурад је потребно херметички затворити, ставити врањеве или извод црева у балон са водом и не отварати до завршетка врења 10 до 20 дана.
Хорти додаје да се у кљук не додају вода нити шећер.
-Следећа фаза је дестилација која се ради у два корака. Првом дестилацијом се добија „мека ракија“ јачине 25 до 32%. Њу је потребно препећи фракционом дестилацијом уз одвајање првенца у количини од један одсто, затим се одвоји средња фракција јачине од 65 до 72% – у моменту резања јачина дестилата на „лули“ је око 45%. Најбоље пробати. При дестилацији се мора водити рачуна о хигијени казана.
-Следећа смерница је одлежавање и старење. Добијени дестилат се сипа у стаклене посуде и остави да мирује око три месеца уз повремено проветравање. Након три месеца почети с повременим разређивањем и свођењем на питку јачину која не би требала бити већа од 45%, оптимално 42-43%. На тој јачини долазе до изражаја мирис, укус и арома.
