ГИМНАЗИЈА „НИКОЛА ТЕСЛА“ АПАТИН -САВРЕМЕН ПРИСТУП НАСТАВИ И ТРАДИЦИЈА КАО ГАРАНТ КВАЛИТЕТА

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

Апатинска Гимназија „Никола Тесла“ шест деценија образује генерације успешних ученика, будућих студената, а затим доктора, научника, фармацеута, математичара, дизајнера, програмера, професора књижевности и српског језика, истраживача, архитеката, учитеља… Пуних 56 година генерације средњошколаца са знањем стеченим у клупама апатинске гимназије лако уписују жељене факултете и у великом броју их и завршавају.

Дилема која мучи већину основаца на крају осмог разреда: шта уписати даље, можда се најбоље решава уписом гимназије која им нуди одличан програм средњешколског образовања, а уједно и помоћ у ближем усмеравању шта је то у чему су најбољи.

– Стратегија развоја образовања у Србији је да сви треба да иду у гимназију, осим у неким специфичним ситуацијама(стручне школе) или када је јасно да дете сигурно неће студирати. Тада иде у школу у којој ће научити занат. Ми у  Србији, и поред увођења дуалног образовања, немамо стручне занатске школе где деца више времена проводе на пракси. Разлог томе је што држава нема довољно средстава. Моје мишљење је да док је ситуација таква ученици треба да иду у гимназију, чак и када неће студирати, јер након стицања знања у овој школи, уз одређену преквалификацију, могу стећи звање за одређени занат или занимање. У неколико претходних генерација имамли смо децу која су завршила гимназију, и након тока, у року од годину дана курс за медицинске раднике са којим су потражили посао у иностранству, каже Милан Дражић, директор Гимназије „Никола Тесла“ у Апатину.

Уписом у Гимназију будући средњошколац добија широм отворена врата за развијање својих могућности, склоности, интересовања и талената. Апатинска школа прати савремене токове образовања и ђацима нуди модерну школу.

–  Тренд значајних промена у образовању  Србије, самим тим и наше Гимназије, траје већ десетак година. Људи који не прате промене у настави мисле да је школа онаква каква је била седамдесетих или осамдесетих година прошлог века, што није тачно. Наставник више није пуки преносилац знања него је школа интеракција између ученика и предавача, уз подстицање ученика на истраживачки и самосталан рад.  Променили су се и захтеви о опремљености школе, Министарства просвете,  наставних планова и програма, као и права деце која су се знатно појачана последњих година. Школа прати савремене технологије једнако као што је прате и родитељи и ученици. Таква је и настава. Наша гимназија је претпела промене и у наставном кадру који је доста подмлађен. Ја спадам у групу најстаријих наставника, што већ довољно говори о старосној структури. Чињеница је да млађи људи лакше прихватају све промене. У Гимназији се ради квалитетно, школа је добро опремљена техничким наставним средствима  и тај тренд се наставља.  Сам објекат је веома функционалан, а неке мање промене направићемо у току ове и следеће школске године. Школа ће тиме задовољавати све критеријуме савремене гимназије, рекао је директор.

Његова препорука родитељима и основцима за одабир апатинске гимназије је у томе што просветни радници апатинских школа своју децу уписују у ову школу. Сигурно је да се они највише распитују и најбоље разумеју у систем образовања, и своју децу уписују тамо где ће стећи најбоље знање.

– Код ког лекара водите своју децу, код оног за кога се опредељују његове колеге. Исто то важи и за одабир школе. У последњих неколико година сва деца наших просветних радника, стасала за средњу школу, уписала су Гимназију „Никола Тесла“. Мислим да то најбоље говори о нашем раду, објаснио је Дражић.

Преиспитивања родитеља и осмака шта је најбоље за будућег средњошколца довела су до пприча да је сомборска гимназија боље место за стицање знања него апатинска. Такве одлуке су оправдане у случају стручних школа којих нема у нашој општини, али потпуно неоправдане када је избор за наставак школовања у гимназији.

– Што се тиче уписивања апатинских ученика у гимназију у Сомбору, није то тако значајан број, свега једно или двоје деце по генерацији, и то су углавном она која имају проблем са друштвеним или природним наукама. Они којима боље иду математика, физика или хемија, а слабије језици, упишу природно-математички смер Гимназије у Сомбору. Предност апатинске Гимназије у односу на Сомборску је толератност наше школе, јер се неће десити да неко има све петице и негативну оцену из предмета који му не иде. Са таквом децом предметни професори  раде ангажованије све док их не савладају у складу са својим могућностима. Посебно бих истакао да је непотребно да деца губе време на путовања. Ко није прошао све то не може да разуме колико деца изгубе слободног времена на чекање превоза. Одлазе раније, бар сат времена пре почетка наставе и враћају се сат до сат и по касније, након школе. Родитељи имају додатне материјалне трошкове на путовање до Сомбора, а они нису безначајни, за цене карте, додатне ужине и слично. деца углавном једу суву храну, јер не стигну ручати. Затим, то су деца у осетљивом периоду, са петнаест, шеснаест година, и родитељи њиховим одласком на школовање у Сомбор губе могућност да прате њихов развој и дешавања око њих. Много је лакше уклопити одлазак до школе у месту становања него све обавезе ускладити са путовањем до Сомбора, појаснио је директор Дражић.

Потврду квалитету рада у апатинској Гимназији дали су, својим изјавама,  и њени професори и ученици. Дугогодишњим искуством рада у апатинској Гимназији професорица Сандра Поповић оповргава да је математика предмет-баук за ђаке.

– Нека деца долазе са одличним, чак сјајним, предзнањем из основне школе, нека са средњим, а по неко са слабијим. Као у свакој школи, ђаци имају различите афинитете према предметима, не воле их све једнако. Моје искуство говори да генерације које завршавају нашу школу имају одличну основу за даље студирање. Скоро сви моји ђаци упишу факултете или бар покушају, а велики број њих и завршава студије. И заиста су разноврсни избори ученика за наставак школовања, све захваљујући усмеравању и препорукама које добију у гимназији, каже проф. Поповић.

– Мени као наставнику задовољство је када видим да им је мој предмет интересантан. Ученици се са психологијом сусрећу једино на другој години, али моје искуство иде у прилог да им је занимљива новина. Имамо доста младих људи који се касније опредељују за студирање психологије. Имамо и велики број ученика који одлазе у Петницу на додатно образовање из те области. Кроз дугогодишњи рад у Гимназији видим да су ученици активни, радо учествују у настави, прихватају иновације које уводимо у часове. У одабиру наше Гимназију као додатни мотив будућим средњошколцима истакла бих да је стратегијом средњег образовања кренуло полагање опште матуре. То ђацима даје већу могућност да се без пријемног испита уписују на жељене факултете, за разлику од стручних школа које немају ту опцију. Предност Гимназије је и могућност наставка општег образовања јер деца добију бољи увид у то шта желе и за шта имају склоности. У томе им помажу и изборни предмети путем којих се самостално припремају за истраживања, израде пројеката, проналажење информација. У данашње време где деца виде да само знање није награђено важно је да се пронађу, да не изгубе потребу за стицањем знања, и да се оспособе за самосталан рад. Ове четири године им нуде да боље пронађу себе у ономе што их интересује, али и да стекну упорност у савладавању препрека, што ће им требати током целог живота, без обзира чиме се бавили, рекла је проф. Санија Секицки.

Ученици разичитих година школовања оценили су апатинску гимназију високо пролазном оценом и дали препоруке за њен одабир.

– Интересују ме предмети који спадају у природне науке: математика, физика, хемија, и свиђа ми се начин на који се ови обрађују предмети у нашој школи, као и однос професора према ученицима. Друштвене науке мање волим, али су и часови тих предмета осмишљени да буду занимљиви и прихватљиви. Радо учествујем на такмичењима, а за њих школа обезбеђује додатну наставу на којој са професорима проширујемо знања са редовне наставе. И поред тога што сам уписала гимназију, остаје ми времена за дружења и забаву. Зато нашу школу препоручујем свима ђацима, каже Ања Добријевић, ученица првог разреда Гимназије.

– Могу да кажем да је Гимназија испунила моја очекивања. Добра страна ове гимназије је што је општи смер и нуди подједнаку заступљеност природних и друштвених наука. Гимназију сам уписала зато што нисам знала чиме даље желим да се бавим, а она је успела на свим пољима да задовољи моју знатижељу. Боље ме је усмерила за неке ствари. Професори у нашој Гимназији су толерантни, вољни да се прилагоде савременом начину наставе и више су пријатељски настројени према ученицима. То ме је позитивно изненадило, јер нисам очекивала толико пријатељства и разумевања код професора. Наравно, то никако не значи да професори немају ауторитет. Часове организују тако да учимо кроз разговор, питања и одговоре, пружа нам се могућност да сами дођемо до закључка. Често нам повезују оно што учимо са примерима из свакодневног живота или културно-популарним примерима. Ми смо активни на настави, а не пасивни, и то је оно што се мени допада, испричала је Дејана Крајачић, ученица трећег разреда.

– Гимназија је средња школа која је предност сама по себи. Може да се претвори у губитак, ако се не упише ништа или у још већу предност када се упише жељени факултет. Сматрам да наша Гимназија даје јако добру основу за даље образовање и 90 одсто матураната упише жељене факултете. Оних 10 одсто ни не жели да се даље школује. Од оних који упишу неки факултет, без претеривања могу да кажем да, 80 одсто упадне на буџет. Након гимназије уписаћу Правни факултет у Новом Саду и морам рећи да су професори у нашој школи доста посвећени настави и ученику, и да су часови интересантни. Сматрам да се професор у данашње време заиста мора да се 120 одсто труди да наставу учини занимљивом јер, генерално, интересовање за школовање код деце опада из године у годину. Осмацима препоручујем да изаберу гимназију у Апатину, неће се покајати, рекао је матурант Василије Зорић.

Питање које се често чуло последњих месеци у нашој општини било је о спајању средњих школа и начину на који ће се наставити њихов рад. Директор Гимназије „Никола Тесла“ објаснио је шта ће се, заправо, од јесени догодити са нашим школама.

– Вест о спајању две школе веома је тешко пала и грађанима ове општине и радницима школа, али ми неке ствари не можемо избећи. Тренд у Србији, нарочито у Војводини, је да становништво масовно одлази. Посебно се то односи на младе људе који се селе, један део према Западној Европи, други део према Новом Саду и Београду и имамо значајно смањен прираштај становништва. Ти фактори су, пре свега, утицали на смањење броја деце у основној школи, а нама су основне школе наше општине база из које добијамо ученике. На ту демографску политику не можемо да утичемо, него смо јој се морали прилагодити. Пре три године Гимназија је изгубила једно одељење, а Грађевинска школа два. Држава је, кроз рационално посматрање, одлучила да у оним срединама где нема довољно деце споји школе. По новом закону, школе које имају овако мало ђака не могу да раде самостално. Мислим да ће се у перспективи показати да је то добра одлука Државе. Од првог септембра ће да заживи нова школа која ће се звати Гимназија и стручна школа. Оно што је најважније, а тиче се деце, је да се практично ништа неће променити. Гимназија и даље постоји на овом месту и нове генерације деце и даље ће на овом месту, у овој згради, похађати гимназију. Истовремено ће она бити спојена са Грађевинском школом и у тој новој школи постојаће смерови везани за шумарство и  грађевинарство. Промена је у томе што ће бити један директор, по један педагог, психолог, правник и рачуноводство. Неће бити промена у наставном кадру. Знам да је било изјава, по мени неодговорних појединаца, да ће овде бити смештене неке друге установе, али то није тачно, категоричан је директор Милан Дражић.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *