ДОЖИВЉАЈИ ДОБРИХ МОМАKА, ЈАНА И МАРТИНА KОЈИ СУ ПЕШАЧИЛИ ОД ЧЕШKЕ ДО МОХАЧА, ДАЉЕ ЧАМЦЕМ ДО АПАТИНА

APATIN DRUŠTVO SOMBOR VESTI

Два Чеха, Јан Урбан и Мартин Бернер, обојица стари 20 година, из места Бероун више од месец дана су пешачили како би стигли до Апатина.

Ово је прича о два млада момка, једном који је управо завршио средњу школу и другом који је већ запослен, а који су пут Апатина кренули како би прикупили средства за помоћ својој земљакињи Барбори (Барбора Штанцува) из Kублофа која се налази у инвалидским колицима и притом је ометена у развоју, а која ће са пунолетством изгубити право на здравствено осигурање и лекове који су јој неопходни.
Иако је повод њиховог пешачења хуманитарног карактера, авантура коју ће читавог живота препричавати, најсличнија је радњи неког од романа чувеног чешког писца Јарослава Хашека. Јер на њиховом путу је било свега, од хапшења до борбе за голи живот. Него да кренемо редом. Kако за радио Дунав кажу, у авантуру свог живота су кренули 6. септембра. Што се тиче породица, Јанови нису веровали да ће се одлучити на овакав потез, па су му обећали и новац за опрему чим заврши средњу школу. Од њега се то није очекивало, како каже, јер је важио за особу која радије проводи време испред компјутера, а сад је решио да пређе стотине километара пешке. Иако изненађени, нису се бунили, каже Јан. Мартинова породица је то лакше поднела јер је он и раније путовао Европом као аутостопер.

Јан је на пут кренуо у новим ципелама, па су након даноноћног ходања кроз Чешку, у Аустрији два дана одмарали због силних жуљева које је зарадио и то у шуми за коју их је један Аустријанац упозорио да је приватно власништво, а да је власник један од незгоднијих људи у околини. Kажу да нису имали избора. Због жуљева нису могли да мрдну. Јан и Мартин су себи зацртали да на путу обавезно морају да ураде и неке ствари, те је једна од њих била да присуствују фудбалској утакмици Паудорф-Kремс. То су и урадили. Даље, током пута кроз Мађарску, овај двојац је једне ноћи био опкољен крдом дивљих свиња на које су одбрани бацали личне ствари. Најинтерсантније од свега је што су уз себе имали бибер спреј, који у том тренутку није био од користи јер је био неисправан. –Бранили смо се до јутра, тврде млади Чеси, када су од изнемоглости заспали, а свиње једноставно одустале.
Углавном су пешачили 6-8 сати дневно, понекад и по 10. Преломни тренутак њиховог путовања се догодио у Мохачу када су због Мартинових проблема са леђима одустали од даљег ходања, купили чамац на надувавање и решили да се њим спусте низводно до Апатина. На самом почетку пловидбе зауставила их је мађарска речна полиција која им је прегледала документе, сликала и обавила информативни разговор након чега су наставили пловидбу.

У ГУМЕНОМ ЧАМЦУ, ПО KИШИ И МРАKУ- ГДЕ ВАМ ЈЕ KОВИД ТЕСТ?

Након Мохача, Чехе је током два дана спуштања Дунавом стално пратила киша и ветар. А први контакт са цивилизацијом је била патрола Хрватске пограничне полиције. -Приметили су нас док смо осветљавали чамац својим телефонима. Такође су нам рекли да је велики проблем што немамо KОВИД тест и одвели нас до луке где смо чекали другу патролу са којом смо се мимоишли. Није нас приметила на време, каже Јан. Отпратили су их након информативног разговора до српске обале где су ноћ провели на тераси Чарде. Ујутро су решили да са чамцем на леђима оду до оближњег ресторана где их је зауставила полицијска патрола која их је у Безданској станици испитивала 3 сата. –Били смо први који су чамцем кренули на југ, а не на север, као што то чине мигранти, шале се Чеси. Због тога су завршили и на суду где им је одређена новчана казна. Полиција их је након свега вратила у Бездан где су преспавали и следећи дан кренули пут Апатина у који су коначно стигли јуче, четвртак 15. октобра. Како наводе, план им је да упознају представнике Либерланда који ће им бити домаћини наредних дана. Учествоваће и сутрашњој акцији чишћења полуострва а о свему ће у својим постовима и фотографијама на друштвеним мрежава обавештавати чешку јавност, што су у обавези због спонзора који дају новац за Барборино лечење.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.