„DER STANDARD“ : СТАГНИРАЈУЋЕ ПЛАТЕ НАЈВЕЋИ ПРОБЛЕМ ЕГЗОДУСА РАДНИКА У ИСТОЧНОЈ ЕВРОПИ

EKONOMIJA SVET VESTI

Свакодневна исељавања реалност су не само Србије, како се свакодневно препричава по комшилуку, него и других земаља у источној Европи. Велике проблеме са радном снагом имају и наше комшије које су у Европској унији Словенија и Хрватска, па чак и Бугарска у којој су у претходном периоду примања радника повећана неколико пута. Оваква слика је све чешћа и у државама са „бољим“ стандардом попут Аустрије и Немачке где становништво гравитира према граду и тако се дешава да села и у овим доборстојећим државама полако умиру.

Аустријски лист „Der Standard“ расписао се о недостатку радне снаге који све више погађа источне чланице Европске уније, наводећи и иначе економски добростојећу Чешку као један од примера. Спомињу, наравно, и земље на балкану Србију, Хрватску, Бугарску, Босну и Херцеговину и друге.

„Der Standard“ наводи да стручњаци упозоравају како је уз исељавање један од кључних проблема изостанак раста плата упркос привредном расту у источним чланицама ЕУ-а, а све би за неколико година могло довести до озбиљних социо-економских проблема. Према пројекцијама, до 2045. земље попут Чешке и Словеније изгубиће 18 одсто радне снаге, док се предвиђа да ће Бугарска и Румунија изгубити и више од трећине.

И све то иако је привредни раст у источној Еуропи након светске финансијске кризе 2008. у просеку већи него на западу континента, док се у међувремену и у већини тих земаља и значајно смањила незапосленост. „Од Естоније до Хрватске, од Мађарске до Бугарске и Србије привреда расте брже него у остатку Европске уније. Незапосленост у свим тим земљама од 2010. значајно пада. Али с изузетком Бугарске, то не прати и раст плата, пише бечки лист.

За проблем изостанка раста је репрезентативна иначе економски успешна Чешка, у којој плате стагнирају на нивоу од 2010. године, наводи „Der Standard“.

Проблем су стагнирајуће плате

С друге стране, у Чешкој је минимална незапосленост од 2,2 одсто, али све више младих стручњака до 30 година одлучује се на исељавање у земље западне Европе у којима су плате више.

Синдикалци наводе да је разлог за то све мањи број колективних уговора, нпр. у Пољској само 15 одсто људи ради на радним местима с колективним уговором, наводи за „Der Standard“ главни економиста аустријских синдиката АК Маркус Мартербауер.

Економиста из бечког Института за међународну економију (WIIW) Марио Холзнер, истиче да се од кризе продуктивност и плате не повећавају паралелно, као што је пре био случај, него да су радници продуктивнији, но за то мање плаћени. Холзнер истиче да стагнирајуће плате доводе до исељавања младих из целе источне Европе.

Они ће се у домовину вратити само ако се повећају плате, али се ни то не догађа спонтано, истиче овај стручњак. Још једна последица свега тога је и убрзано старење становништва када се погледа просек година и број људи у појединим старосним групама.

Боља координација послодаваца и запослених

Ипак, за источноевропске чланице ЕУ-а има и неких позитивних аспеката исељавања младих: многи од њих шаљу новац назад у домовину, а могу у иностранству и зарадити пензије чиме неће бити оптерећење за домаћи пензиони фонд.

Као решење проблема бечки економисти наводе да је потребно инвестирати у образовање те створити квалификованију радну снагу, али и повећати им плате да би остали у својој земљи. Потребна је и боља координација послодаваца и запослених те одржива социјална политика.

Као позитиван пример наводе Шкоду у Чешкој, која је недавно својим радницима повећала плате за 12 одсто.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.