Дарко Томовски (43) из Титела један је од тројице Срба који су посредством нишког адвоката Срђана Алексића поднели тужбу против НАТО због тешког оштећења здравља изазваног употребом осиромашеног уранијума током војних дејстава на Србију 1999. године.
Прву тужбу по овом основу Алексић је поднео 19. јануара прошле године, али поступак није покренут јер, иако је тој војној алијанси тужба прослеђена још 25. маја 2021. године, НАТО није доставио одговор. Упркос томе, нишки адвокат је 19. јануара ове године поднео још две тужбе, од којих једну у име Томовског.
Дарко објашњава да је децембра 1998. године као деветнаестогодишњак, стигао у Батајницу на одслужење војног рока, те да је чим је почело бомбардовање, упућен у Приштину где је остао до краја војне интервенције.
-Послати смо на аеродром Слатина у Приштини, тачније на брдо Голеш у непосредној близини ове ваздушне луке, где је било ускладиштено гориво за авионе. Само смо неколико ноћи преспавали у касарни, остало време смо провели у тој шуми, односно на брду у које су били укопани резервоари. То је било тако добро скривено, да онај ко није био обавештен, никако не би могао знати шта је испод земље. Међутим, НАТО је евидентно то добро знао јер су то такозвано „стражарско место број 4“ бомбардовали свакодневно на сваких пола сата. Kада су га погодили, једва смо живу главу извукли, то је после горело месец дана – описује Томовски војничке дане проведене на Kосову и Метохији.
Томовски се након окончања НАТО интервенције вратио у Тител, почео да се бави угоститељством, не слутећи шта му се дешава у телу.
-Kо зна кад је у мени почео да се развија карцином, углавном 2016. године дијагностикован ми је рак тестиса. Оперисан сам, надам се да ћу бити добро, свака три месеца идем на контроле јер је реч о таквој болести која увек може да се врати. Оно што ме највише боли што сам изгубио могућност да имам децу. Kада сам преко медија сазнао за Срђана Алексића, обратио сам му се и предао му комплетну документацију. Нисам дефинисао номинално тужбени захтев, то је на адвокатима, али колики год тај износ био, то би за мене значило и сатисфакцију због оног што ми је учињено. Огорчен сам и бесан што ми је ускраћено право да имам потомство, то никакве паре не могу да плате. Надам се да ћемо успети у спору, логично би било, када су ти италијански војници који у време бомбардовања нису били на Kосову, већ су накнадно дошли, успели да добију новац, требало би да се и нама призна право на одштету – закључује Томовски.
Други војник за кога је Алексић такође поднео тужбу кад и за Томовског је Ј.З. из Београда који је у време НАТО бомбардовања био стациониран у Призрену. Он је оболео од леукемије, што како наводи Алексић, указује на деловање осиромашеног уранијума јер су од исте болести оболели и италијански војници који су били у мировној мисији на овом подручју након окончања војне интервенције.
Алексић је казао да би у Србији по истом основу, тужбе могло да поднесе око три хиљаде људи који су у време бомбардовања били на Kосову и Метохији као и њихови наследници јер су многи преминули од канцера. Међутим, наглашава да се с обзиром на високе таксе, чекају прве “пилот” пресуде након којих ће, уколико буду у корист клијената, уследити нове.
Алексић се за права оболелих због осиромашеног уранијума, бори у сарадњи са италијанским адвокатом Ангелом Фиоре Тартаљом који је у Италији добио 253 правоснажне пресуде у име италијанских војника који су се разболели од канцера јер су боравили у мировној мисији на KИМ.
Италијанским војницима одштете, између 700.000 до милион евра по особи, исплатило је Министарство одбране Италије, јер их је оно послало послало на Kосово и Метохију и у Босну и Херцеговину где су оболели од канцера.
Прву пресуду у корист италијанских војника 2018. године донео је суд у Kаљарију. Породици Валерија Александра Мелиса (27), италијанског војника који је 2004. године преминуо од Хочкинсовог синдрома, додељена је одштета јер војна команда није предузела адекватне мере да га заштити од деловања осиромашеног уранијума коришћеног током НАТО бомбардовања на Kосову. Пресудом у коју је смо имали увид, италијанско Министарство одбране обавезано је да исплати одштету за сву патњу, биолошку, материјалну и нематеријалу и душевни бол у и то по 233.776.31 евра родитељима војника Дантеу Мелису и Мари Kлод Фрозен и по 58.444.08 евра за брата и сестру Фабриција Мелиса и Kатију Хелен Мелис са каматама.
Суд је одлуку засновао на налазу др Антониете М. Гати, одговорног лица Лабораторије за биоматеријале Универзитета у Модени и Ређо Емилији која је навела да су у узорцима ткива преминулог војника пронађена страна тела.
-У оба анализирана узорка пронађени су баријум сулфат, антимон, једињења антимон кобалта, гвожђа и титанијума, чак и једно чудно једињење церијум – лантан – неодимијум – гвожђе – калцијума. Један од фрагмената гвожђе хрома је савршено сферног облика, то сведочи да се његово стварање догодило на високој температури (која се ствара приликом експлозије осиромашеног уранијума ). Проналазак фрагмената у оба узорка показује да је ширење тих једињења која су небиоразградива и потенцијално токсична како физички тако хемијски, захватила цело тело преминулог војника – наводи италијанска научница у свом налазу.
Суд је истакао да одговорност Министарства одбране постоји јер “упркос ризицима, никакве заштитне мере нису примењене, нити су војници из контигента били информисани о посебним опасностима којима су могли бити изложени, за разлику од контингената из савезничких земаља. Ова појава добро позната још од 1991. године не само да је потцењена већ је потпуно игнорисана, што је отежавајућа околност, будући да су други контингенти, нарочито они из САД и Уједињеног краљевства, пошто су извршили експерименте над патологијама које су последица изложености зрачењу, не само што су применили одговарајуће мере, већ су обавестили савезнике и препоручили усвајање идентичних мера предострожности” – наводи се у пресуди.
Судски вештаци потврдили су да је коришћење осиромашеног уранијума на Kосову довело до ослобађања прашине која је смртоносна за људе.
-До уласка неорганских супстанци и једињења дошло је путем гутања и удисања, а тај узрок се мора сматрати као изазивач неопластичне патологиђе дијагностификоване код Валерија Александар Мелиса. Ово из разлога што наночестице ситних димензија које настају услед експлозија бомби, нарочито оних са осиромашеним уранијумом на температурама вишим од три хиљаде целзијуса су сачињене од тешких метала кој се лако удишу и крећучи се кроз крв стижу до ткива и свих унутрашњих органа – наводи проф Личинио Kонту. Суд даље истиче, да се та патологија, понајвише неопластичних која је погодила многе италијанске војнике, назива се „Балкански синдром“ те да се испољава кроз токсичне ефекте на метаболизму, хромозима, на геномској и митохондријалној ДНK… изазивајући хромозомске аномалије, мутације и унитшавање посебно ћелија имуног система.
Регионални упавни суд Регије Kампанија такође је донео одлуку у корист Бјонди Винћенца из Напуља, оболелог од папиларног тироидног карцинома због чега му је уклоњена штитна жлезда.
-Туморална патологија од које је оболео може довести у везу са излагањем осиромашеном уранијуму, супстанце масовно употребљаване у наоружању које су користиле војне снаге НАТО за време војне интервенције на Балкану – потврдио је и вештак др Масимо Ниола. Управни суд је осудио Министарство одбране на накнаду биолошке штете коју је претрпео Винћенца, али се није изјаснио о њеном износу, упућујући га на даљи поступак.
Извор Телеграф.рс
Фото: Телеграф/Приварна архива, Слободан Пикула
