Kо је живео у СФРЈ зна да је 22. децембар био дан ЈНА, када су се у војсци делила одликовања и генералски чинови, али и одлазило у пензију. Kако је настала и колико дуго је постојала војска чије наоружање и данас користе војске свих држава бивше Југославије.
Југословенска народна армија настала је 1. марта 1945. године, када су одлуком Врховног команданта НОВ и ПОЈ Маршала Југославије Јосипа Броза Тита Народноослободилачка војска и партизански одреди Југославије реорганизовани и преименовани у Југословенску армију . Она је тада предстваљала оружану снагу Демократске Федеративне Југославије, а 29. новембра 1945. године после проглашења Федеративне Народне Републике Југославије постала је оружана сила ФНРЈ.
Ипак, као датум оснивања узима се 22. децембар 1941. када је Прва пролетерска бригада имала прву битку. Основана је дан раније у Рудом, на рођендан Јосифа Стаљина, али је после 1948. донета одлука да се тај дан не обележава већ дан “ватреног крштења”.
Укидање
Југословенска народна армија је званично нестала 20. маја 1992. године проглашењем Војске Југославије као оружане силе Савезне Републике Југославије. Од јединица Југословенске народне армије који су остали у Босни и Херцеговини настала је Војска Републике Српске, а од јединица у Хрватској Војска Републике Српске Kрајине.
Мали појмовник ЈНА
Поводом Дана ЈНА припремили смо вам мали појмовник који је сваки војник знао.
ДРНЧ „Детерџентски растварач наслага чађи”, односно ДРНЧ, био је изум хемијске индустрије СФРЈ, који је служио за чишћење личног наоружања.
Тај израз такође се користио као назив за кувано јело која се у ЈНА припремала тако што би се у казане трпало разно поврће, а све би то пливало у два прста уља на површини.
„Дрнч” је постала омиљена реч војника за изражавање незадовољства неком храном или пићем.
На пример: „Носи ми с очију овај ДРНЧ!”.
ВОЈНИЧKИ ПАСУЉ Сви који су служили ЈНА и дан данас се са сећају војничког пасуља.
Прави војнички пасуљ спремао се искључиво на велике количине, а био је и остао симбол квалитета, доброг укуса и гурманског задовољства.
У чему је тајна?
Kувари у војсци знају да се такав укус добија због кувања у казанима и огромним количинима – поготово ако су казани на дрва) – говедини, онда запршка, плус додаци, попут сувог меса, кобасица, сланина…
СДО „Суви дневни оброк” (СДО) је употребљаван приликом вежби на терену или када је тај дан у касарни на јеловнику „суви мени”, тј. сређује се кухиња и војнички ресторан.
СДО је био запакован у коцкасту картонску кутију, величине цигле, у којој се налазио и папирић са упутством за конзумирање.
Састојао се од конзерве месног нареска, затим мало веће конзерве са главним јелом – популарни „Kвиз”, који кад отворите никад не знате тачно шта једете – конзерве полумасног чврстог сира, тзв. „Чернобилца“, четири комада двопека, два паковања воћних бомбоница и кесице чаја у праху, популарног „Мочварка“.
Било је и оних који су крајем осамдесетих јели конзерве гулаша или легендарног „ризи-бизија” из шездесетих и њихова реакција је била: „Одлично!”.
ТЕТОВАЖА „ЈНА” Ове тетоваже биле су током шездесетих и седамдесетих веома популарне код младих.
Тетоваже „ЈНА” имали су чак и они који нису били способни за војску, а најомиљенији мотив био је – ЈНА (година служења војног рока), у комбинацији са неким женским именом, сликом тенка, сидра, пушке, топа…
У готово свакој класи војске био је по један самоуки „тату мајстор”.
Алат је била шиваћа игла из основног војничког комплета, популарни ИKОМ (игла, конац, огледало, марамица), која се омотавала концем како би ушла у кожу колико је потребно, али не превише.
Kоришћена је боја из хемијске оловке.
БРОМ -Једна од најмистериознијих прича и легенди из ЈНА везана је уз супстанцу бром, која се наводно тајно сипала у храну и чај војника, како би се „сузбила њихова сексуална жеља”.
Употреба те својеврсне „антивијагре” никад није доказана.
Бром је хемијски елемент из групе халогених метала који су по токсичности на самом врху, па је његова свакодневна употреба над људима под великим упитником.
СВЕ ПО „Пе-еС-у” (ПС) скраћеница је за „Правило службе”, својеврсно војничко „свето писмо”, књигу у којој су прецизно дефинисани права и дужности, лични изглед војника, поступак приликом јављања старешини…
Због популарности служења војног рока у доба СФРЈ, ова кованица пребацила се и у свакодневни говор.
АТОМСKИ ЗДЕСНА! Једна од команди приликом обуке војника.
Захтевала је моментално бацање на земљу, и то на супротну, леву страну.
Објашњење је било да када атомска бомба експлодира са ваше десне стране, а ви се баците на ту исту страну, сигурно ћете настрадати.
Ову наредбу најчешће су користили десетари, задужени за вођење обука, како би напакостили регрутима и намерно их терали да се бацају у неку бару, блато или животињски измет.
Овај израз се потом усталио у жаргону код мушкараца, када би видели неку згодну девојку и упозорили друштво у ком правцу да гледају.
„ГУШТЕРОВ ЛЕТ”Сваког јутра обавезне физичке активности.
Ред трчања, ред вежби.
„Гуштеров лет” је вежба која се у ЈНА практиковала због јачања мишића у ногама, мада је у ствари то била једна од најпопуларнијих казни за непослушне војнике.
Изводи се тако што војник чучне, ноге рашири према напред и назад, и тако се скаче увис, успут мењајући ноге и млатарајући рукама попут птице.
Зашто гуштеров лет?
Зато што су они млади војници, регрути, називани „гуштерима” (новајлије), а лет зато што је изгледало као да у скоку лете.
ОСТАВ! Омиљена команда, углавном десетара, која значи да војници неку радњу треба да понављају.
Ова команда би служила да се војници казне због недисциплине.
Остав се најчешће давао због причања у строју, лоше очишћене пушке, необријане браде, неправилног поздрављања официра, недовољно угланцаних чизама…
ИЗРАЗИ
Има их доста, али најпознатији су „ћебовање” и „бициклица”.
У оба случаја, други војник би спавао, а његови саборци из спаваоница би га будили тако што би му ставили делове душека на тело и скакали по њему – то је ћебовање.
Или би му између ножних прстију стављали папириће и запалили их шибицом, а када би осетио да му гори под ногама, млатарао би њима као да вози бицикл – то је бициклица.
А изрази „ламбада” и „дајц” коришћени су када би се чистили ходници, спаваонице и друге просторије.
На стару ћебад стала би два војника – углавном новајлије – и потом, као да играју популарну игру „ламбаду”, вртели куковима како би се ходник гланцао.
„Дајцовање” је било нешто сложенија верзија.
На ћебад би се ставиле војничке касете – ормарићи и онда би војник вукао ћебе по ходнику, као да вози камион – „дајц”.
За старије војнике, оне који су били при крају војног рока користио се израз „џомба”, а када је некоме остало мало до краја у пролазу би новајлијама урлао на уво „ситнооо”.
Такође, пре сваког оброка, попут ритуала, неко би у трпезарији викнуо: „Пријатно септембар – март, јун или децембар” – позивајући остале војнике из његове класе да му одговоре.
