ДАН СЕЋАЊА – 20 ГОДИНА ОД НАТО АГРЕСИЈЕ НА СРБИЈУ

APATIN DRUŠTVO SRBIJA VESTI

•НАМЕТНУТИ РАТ

У општини Апатин Дан сећања на жртве НАТО агресије на СР Југославију обележен је изложбом у Галерији „Меандер“, полагањем венаца на спомен-плочу погинулим током рата 1990-99. године у Апатину и Пригревици, а потом у касарни Аеродром Сомбор, и трибином.

-На данашњи дан обележавамо датум почетка НАТО агресије над нашом земљом. Сви имамо, не само данас него и остале дане у години, обавезу и одговорност да не заборавимо жртве бомбардовања, рекла је Ника Петровић, председница СО Апатин.

-Наметнути рат, незабележен у историји сукоба, где је непријатељ и до 800 пута био надмоћнији, однео је бројне животе, нажалост, највише цивила, па и преко 80-торо деце, што се може назвати само једним именом – злочин! Двадесет година после овај рат још неки називају „бомбардовањем“, иако је имао и своју копнену компоненту, употребу радиолошког, биохемијског и другог забрањеног оружја. Сви елементи тог и таквог рата представљају накласичнији облик и дефиницију агресије. За такве злочине и кршење обичаја ратовања и међународног права, до данас нико није позван на одговорност, нити је одговарао, рекао је, између осталог, Жељко Обрадовић, пуковник у пензији.

Из апатинске општине током НАТО агресије у саставу 549 бригаде борили су се и погинули наши суграђани капетан Ибо Заим и војник Ратко-Раде Вејин.

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ

У Галерији „Меандер“ отворена је изложба фотографија Ивана Максимовића под називом „Косово не/стваран живот“. Фотографије су настале у периоду од 2004. до 2017. године. О аутору је говорила Јована Момчиловић, ликовни уредник Галерије „Меандер“. Она је прочитала пропратно писмо фотографа, који је био спречен да лично присуствује отварању изложбе.

У њему, између осталог, пише:

„Марта 2004. године када се десио Погром на Косову и Метохији због студирања дане проводим на северу Косова без могућности да се вратим породици. А онда сам се вратио. Моје Косово Поље, политички и безбедносно болешљиво протеклих неколико година, сада је заувек нестало. У банци, пошти, школама, више нико није разумео језик којим говорим од рођења. Нисам ни размишљао да би могао да у мом родном месту постане језичка баријера. Најупечатљивија била је болница коју су у току Погрома запалили Албанци. Монтажни део саграђен уз некадашњи Дом здравља изгорео је, па и до испод темеља. Мени лично тај тренутак се намеће као почетак озбиљног бављења документарном фотографијом. Дошао сам у 5 сати ујутру, још није свануло. Не због атмосфере већ због безбедности. Готово мртва тишина је владала свуда око мене, чуо се сваки мој корак док сам газио преко цигала, поломљеног стакла, црепова и воде која је из покиданих цеви преплавила приземље Болнице. Ходником су биле разбацане ствари, медицински инструменти, столица из стоматолошке ординације, расквашени папири и здравствени картони… Из зграде која је још увек заударала на гареж, у гомили изгорелог инвентара, холова и ординација, у којима сам и јабиопрегледан, и истопљених пултова закојима сам чекао овере картона и рецепата, само неколико дана раније кроз прозоре је искочило око 70 пацијената бежећи од подивљале масе Шиптара и пламена који је својом силином изнад земље дизао зграду уз цику, урлање и пуцњаву. Док сам фотографисао круг болнице, маса која је претходних дана све пред собом уништавала, мирно је спавала у стамбеним зградама на десетак метара иза болничке ограде. Срби су одатле нестали и ниједан се није вратио до данашњег дана.“

На спомен-плочу погинулим борцима за одбрану отаџбине 1981-1999. венце су положиле делегације општине Апатин, Удружења резеврних војних старешина, СУБНОР-а Апатин, Удружења војних пензионера Патриотског фронта Апатин, Удружења ратних војних инвалида и представници Социјалистичке партије Србије и Српске напредне странке.

У знак сећања одржана је и трибина на којој су говорили генерали Божидар Делић и Стојан Коњиковац, руски добровољац Алберт Андрејев и тадашњи војник 549 бригаде Горан Браун.

78 ДАНА НАТО АГРЕСИЈЕ

Током 78 дана агресије извршено је око 2.300 ваздушних удара на више од хиљаду објеката широм земље. Било је ангажавано више од хиљаду борбених авиона НАТО снага и лансирано преко 400.000 пројектила, укупне тежине 22.000 тона. Употребљено је више од 1.300 крстарећих ракета огромне разорне моћи. Иако је Женевском конвенцијом забрањена употреба касетних бомби, изручено их је 37.000 за дејствовање по живим циљевима. Само од њих страдало је више од 200 цивила.
Током НАТО агресије погинула су 462 војника и више од 2.000 цивила, међу којима је било 88 деце, на десетине старих особа и болесника на лечењу.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.