ОДЕЋА АПАТИНСКИХ ЗАНАТЛИЈА

Изузетно важан извор за реконструкцију одевања апатинских занатлија, током половине 19. века, односно у еснафском периоду, представља рукопис “Етнографско-топографски опис општине Апатин”, апатинског бележника Карла Шмауса, из 1859. године. Рукопис нам пружа драгоцене етнолошке факте о одећи апатинских грађана који припадају занатлијском сталежу, а по одређеним специфичностима у одевању се издвајају од осталих апатинских социјалних […]

Pročitaj još

АПАТИНСКО ШТАМПАРСТВО И НОВИНЕ ДО 1945. ГОДИНЕ

Штампарство у Апатину је настало као реална потреба, проистекла из чињенице да је Апатин као индустријско насеље, са бројним предузећима, занатским радионицама и трговинама, имао констатнтну потребу за међусобном комуникацијом на нивоу града, као и сличним пословним партнерима и ван њега. Прва штампарија и књиговезница је основана половином 19. века од стране Јозефа Бајсмана, који […]

Pročitaj još

ПОПЛАВЕ ОД 18. ДО 20. ВЕKА

Дунав, древни Истер, најзначајнија је европска река и главна саобраћајна трансверзала којој Апатин дугује настанак и вишевековни привредни просперитет, а генерацијама Апатинаца кроз разне делатности оријентисане ка води (рибарство, саобраћај, бродоградња, млинарство, бродотесарство) обезбеђивао егзистенцију. Међутим, поред своје благородности, Дунав је и константно угрожавао опстанак Апатина и претио уништавањем вековних резултата његових становника. Са овом […]

Pročitaj još

РАЗОТКРИВАЊЕ АПАТИНА: РАУШЕНБЕРГЕР ЈОХАН НЕПОМУК

Раушенбергер Јохан Непомук, просветни и друштвени радник рођен је у Колуту 16. маја 1845. године. Након завршене Ниже реалне и Учитељске школе у Печују, прелази у Апатин где се запошљава 1868. године као учитељ и настањује се у тадашњој улици Градског начелника, данашња Димитрија Туцовића бр. 85. Отварањем школе занатског удружења 1870. године, поверено му […]

Pročitaj još

ПРЕСЕЉЕЊЕ ЦРKВЕ УЗНЕСЕЊА МАРИЈИНОГ

Kада су исцрпљене све идеје и пропали сви предузети конкретни потези за спречавање све извесније катастрофалне поплаве, која је сваким даном била све реалнија, приступило се крајњем решењу- пресељењу свих угрожених државних објеката и одређеног броја приватних стамбених зграда. У извештају Kраљевске мађарске дворске канцеларије упућеном, 14. септембра 1791. године, аустријском монарху, цару Јосипу II, […]

Pročitaj još

ПРВИ СВЕТСKИ РАТ

Избијањем Првог светског рата 1914. године, и увлачењем све већег броја држава у ратни вихор, као и интензивирањем ратних операција, општа ситуација у граду се значајно мења. За попуну ратних јединица аустроугарске војске, на подручју града се перманентно врши мобилизација одређених годишта мушког становништва, а као последица ратних дејстава на више фронтова, долази до регрутовања […]

Pročitaj još

ОД КНЕЗА ДО ПРЕДСЕДНИКА – ПРВИ ЉУДИ АПАТИНА ОД 1748. ДО ДАНАС

Паралелно са коморском колонизацијом Апатина од средине 18. века (прецизније од 1748. године) и његовом урбанизацијом (формира се урбано језгро са низом државних зграда и установа као и бројни колонистички стамбени објекти дуж 6 паралелних улица), конституишу се и управни органи новоформиране општине на челу са општинским кнезом (nem. Richter, lat. judex, mađ. biró) са […]

Pročitaj još

ТРГОВИНА РИБОМ НА ПОДРУЧЈУ АПАТИНА

Захваљујући риболовним ревирима који спадају у најбогатије на некадашњем југословенском делу Дунава, као и изузетном броју професионалних рибара (само у граду Апатину регистровано је, 1935. године, 435 аласа), улов рибе на апатинском подручју био је увек узузетно богат. Широко плавно подручје и нерегулисаност тока Дунава у ранијем периоду, многобројни речни рукавци (тзв. Дунавци), бројне мање […]

Pročitaj još

БРОДОГРАДЊА У АПАТИНУ

Транспорт Дунавом огромних количина разних врста сировина и готових производа (дрвета, житарица, кудеље, памука, цигле, црепа итд.) преко овдашњег пристаништа, иницирао је и поспешио динамичан развој бројних шоперских (бродотесарских) радионица, занатско-мануфактурног карактера. У оквиру статистичких извештаја, реализованих током 18. века, на подручју града Апатина су регистровани и бројни бродотесарски мајстори, који су у другој половини […]

Pročitaj još

НЕИЗГРАЂЕНА ПРАВОСЛАВНА ЦРKВА У АПАТИНУ

Kада је број Апатинаца српске етничке провинијенције и православне конфесије током 1939. године достигао број од 220 родила се идеја о изградњи прве православне богомоље на подручју тадашњег Апатина. За реализацију овог грађевинског подухвата формиран је Црквени одбор који је преузео на себе све неопходне активности, а у којем су се налазили најугледнији грађани српске […]

Pročitaj još