Kada se sve sabere za 47 godina, je lovni pratilac Branilsav Mijić, stotine dana proveo na čeki, stotine u potrazi za jelenima kapitalcima, srnama, veprovima, ugostivši oko hiljadu lovaca iz celog sveta, od industrijalaca do lekara i političara. Za dobrog jelena kapitalca potreban je uzgoj od 10 do 12 godina, stalno osmatranje, praćenje, zimsko hranjenje, a uzgoj važniji od odstrela. Iskusan lovni pratilac zna svako drvo u lovištu, psihologiju pojedine vrste divljači, njeno kretanje i navike.
Kada je privatni avion nemačkog industrijalca Seibla Hubertusa sa pratnjom sletao na osiječki aerodromu tamo ga je dočekao Branislav Mijić, iskusni lovni pratilac, koji 37 godina vodi strane i domaće lovce kroz šume lovišta „Vojvodinašuma, „Apatinski rit“, u potrazi za jelenima kapitalcima.- Lov je uvek bio privilegija bogatih. Među gostima koji su zadovoljni lovom i gostorpimstvom dolazili bio je i generalni direktor „Adidasa“, industrijalc iz Austrije Arnold Melher, koji ima svoje privatno lovište od 6.000 hektara u Africi, gotovo svi visoki političari bivše Juge, od Tita do Branka Mikulića, poznati lekari i advokati, priča Mijić, koji u galeriji fotografija i sećanja, ima skoro hiljadu lovaca koje je tokom svoje karijere u lovstvu, znalački vodio do dobrog ulova. Za njega, koji je bukvalno rođen u lugarskoj kućici u šumi Bačkog Monoštora, od oca Mite lugara i majke Dafine, domaćice i kuvarice lovcima, znaju lovci od Skandinavije do Afrike.
Najteže mu je bilo, kada je imao gosta iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.-Ostavio čovek vizit kartu zadovoljan lovom iako se nismo mnogo razumeli jer on nije znao nijedan svetski jezik ali je ipak uživao u čarima prirode, čekama, jelenima, srnama, seća se Mijić, koji smatra da je za lovnog pratioca izuzetno važno isksutvo, poznavanje psihologije divljači, njenog kretanja kroz lovište, navika i vremena kada treba poći u lov. –U lov idemo u svitanje i ostajemo do noći. Lovni pratioci su oguglali na duboki sneg koji zaveje šumu, kišu koja raskvasi puteve, na komarce koji leti zuje u rojevima, višesatno dnevno provođenje na čekama. Kada se posle uspešnog ulova vratimo u Lovački dvorac sve se zaboravi, kaže Mijić, dodajući da je zadovoljan gost imperativ njegovog poziva. Ali to nije sve. Pre lova, važniji je uzgoj divljači. Za jelena kapitalca potreban je uzgoj od 10 do 12 godina.-To znači osmatrati ga od početka do kraja, hraniti u zimskom periodu, pratiti njegov razvoj. Svakog jelena u lovištu ponaosob treba uzgajati. Važan momenat je uzgojno-sanitarni odstrel, objašnjava Mijić, koji je po preciznoj evidenciji, u ovom važnom poslu za šumare imao 2.680 odstrela jelenske divljači, srna, veprova. Svoje bogato iskustvo Mijić beleži svakodnevno u ličnom dnevniku. U njegovom domaćinstvu od dede po majci, preko oca, do njega, pohranjeno je stotine takvih dnevnika koji otkrivaju mnoge navike i događaje iz lova nekad i sad.-Svi funkcioneri SIV-a (Savezne vlade SFRJ) imali su zelene kartone sa pečatom na kojima je bilo upisano koju vrstu i kvalitet divljači mogu da odstreli i koliko dana mogu provesti u lovu. Što viši politički rang to pravo na kvalitetniji trofej. Za njih je lov tada bio besplatan jer lovištem, tada „Jelen“, je gazdovala Vlada. Danas nema privilegovanih, samo bogatih, seća se Mijić, koji je sa pet godina, sa ocem i majkom, dočekivao Tita, Rankovića, Ćolakovića, u lovištu „Kazuk“ kod Bačkog Monoštora.-Eh, nekada se u lov išlo fijakerima. Zagrevalo se kuvanim vinom i rakijom. Sada, u eri mobilnih telefona, sve je drugačije, priča Mijić, jedan od naijsikusnijih šumara u Vojvodini, kojem je u svaladavanju lovnih veština, na počecima najviše pomagao otac Mito, ali i bivši učitelji rukovodioci lovišta dr Danilo Todorović, Čedo Šešlija i Đuro Nikolandić.
autor: Sofija Pualić-Špero
