БЛИЖИ СЕ ГОДИШЊИЦА ДОЛАСКА КОРОНЕ У СРБИЈУ-НАЗИРЕ ЛИ СЕ КРАЈ?

APATIN IZBOR IZ ŠTAMPE SOMBOR VESTI

Званично се појавио у Србији 6. марта 2020. године. Можда за неке неочекивано. Али за већину познавалаца епидемија само се чекао тренутак када ће ковид 19 пронаћи своје жртве и у нашој држави. Јер у том тренутку у неким земљама је већ буктала епидемија короне. Знало се да се вирус преноси респираторним путем, па су убрзо маске, одржавање физичке дистанце и често прање руку постале део свакодневице и житеља Србије.

Ипак, колико год да се временом сазнавало о вирусу и колико нам је значила помоћ стручњака из Кине и Русије, који су долазили да посаветују медицинаре како се треба понашати у раду са пацијентима и шта се и како дезинфикује, и даље су остале многе недоумице. Вероватно ће се временом сазнати зашто вирус неке људе погађа више, а неке не, зашто здрави и млади људи изненада умиру и како се то може спречити… Неопходна су и истраживања колико ће они који су прележали болест имати симптоме попут хроничног умора, опадања косе и анксиозности, али и тегоба са упалом срчаног мишића, неуролошким проблемима, проблемима са бубрезима и јетром… Једначина са много непознатих је и колико дуго особу која је била заражена штите антитела.

Још се тачно не зна порекло вируса, да ли је и где први пут прешао са животиња на људе, а питање од милион долара је када ће се тачно ова пандемија завршити. Тек када све ово прође надлежни ће сводити рачуне шта је како рађено, али и сада полако могу да се укрсте мишљења о томе како је Србија одговорила на пандемију ковида 19, која је похрлила читаву планету.

За професора др Бранислава Тиодоровића, епидемиолога и члана Кризног штаба за сузбијање ковида 19, ако се избегне политизација, може се рећи да је Србија на појаву пандемије короне одговорила на најбољи могући начин, упркос проблемима који су се појављивали.

Сигурно је било и грешака, напомиње он, али је ипак похвално све оно што је Србија постигла у сусрету са „невидљивим непријатељем”. Ситуацију у којој смо се нашли он не може да упореди ни са једном епидемијом до сада..

– Мислим да смо били најуспешнији у целом региону, што се показује и процесом вакцинације коју спроводимо. У почетку је постојала сумња да ли ће здравствени систем све издржати, али је он показао колико је заправо флексибилан. Био је пренапрегнут и преоптерећен, али се временом све решавало и што се тиче кадрова и опремљености болница на почетку. Све смо савладали са што мање жртава. Нормално је да има полемика о томе да ли је требало да будемо више закључани или да ставимо више ограничења, али је баланс између здравља и економије ипак био успостављен. Некада смо ми из медицинског дела штаба били незадовољни што није било више рестрикција и ригорозних мера донето, али не можете против народа. У поређењу са много јачим и опремљенијим здравственим системима успели смо да будемо добри. Увек може боље, али мислим да смо у нашим условима урадили много тога доброг, што смо уопште могли и да помислимо да ћемо моћи – наводи др Тиодоровић.

За овог лекара је најтежи тренутак од почетка пандемије била ситуација у Геронтолошком центру у Нишу, када је вирус ушао међу најстарије људе и где је живот изгубило 57 особа.

– Тада нисам спавао данима и ноћима. То није морало да се деси. Али када се погледа ситуација у целој земљи у домовима, добро смо прошли, јер је на пример једна развијена Шведска у пандемији изгубила две трећине људи у старачким домовима – додаје наш саговорник.

Међутим, има и оних лекара у земљи и свету који нешто другачије сагледавају ситуацију у Србији.

Како за „Политику” објашњава др Јована Милић, научна сарадница Универзитетске клинике у Модени (Италија), научна заједница је у протеклих годину дана акумулирала доста знања у вези са ковидом 19, а веома је значајно то што се појавило доста ефикасних вакцина.

– Свашта је урађено, а опет делује да смо далеко од разрешења пандемије. И даље се и Србија, и Европа, и свет муче са овим вирусом. Постали смо паметнији у томе да сада знамо које терапије треба користити а које не, и истовремено смо искуснији у раду са пацијентима на интензивној нези. У првом таласу короне, када је у Србији све било затворено, то је деловало као врло ефикасан одговор државе на пандемију. А онда се појавио други талас,који се није десио током лета нигде у Европи осим у Србији, што значи да је било пропуста. Моје колеге које раде у ковид систему кажу ми да је било доста конфузије када је реч о терапији и саветима за пацијенте, понашању у карантину и изолацији, које анализе треба радити… Придржавање протокола за лечење короне очигледно није униформно по свим центрима – истиче др Милић.

Она као проблем издваја и то што велики број болесника који је на кућном лечењу добија антибиотску терапију, што је штетно на дуже стазе и доприноси стварању резистенције на антибиотике. Тај проблем ће нас коштати у наредном периоду.

– Било је доста заблуда и око коришћења витамина, али и лека хидроксихлорокина, чак и онда када смо знали да он није ефикасан у лечењу – додаје др Милић.

А да ли су у Србији начињене неке грешке у примени мера? Професор др Зоран Радовановић, епидемиолог, сматра да смо пре годину дана показали да нисмо били свесни опасности која је уследила. Нисмо узели у обзир упозорења СЗО да ће се догодити пандемија, као и њихове савете државама да набаве заштитну одећу, маске, опрему за брзо дијагностиковање болести…

– Када је у Италији забележено 500 оболелих и 12 умрлих, а корона је пријављивана и у околним државама, ми смо се понашали победнички, у стилу „шта нама вирус може”. Неки су говорили како имамо ракију да нас штити, други да смо биолошки супериорнија нација. А онда је убрзо дошло отрежњење. Проблем је што се нисмо довољно ослањали на струку. Струка је морала да има јачу улогу и да не дозволи да подлеже политичким притисцима – тврди др Радовановић.

У јавности је долазило до разочарања због непредузимања мера онда када је то требало урадити, напомиње он, а људе су потпуно слуделе различите изјаве чланова Кризног штаба.

– Имали смо непотребни летњи талас ковида 19, па сада ми бележимо три таласа, а Европа два. И јесењи талас је био непотребно велики јер нису предузете потребне мере. Мислим да смо могли боље да прођемо и по питању смртности од короне. Једини светао тренутак је што имамо више вакцине од других. То је једина позитивна последица нашег одсуства из ЕУ, јер смо сами могли да се сналазимо и успешно смо набављали вакцине. Остало је да се у наредном периоду разјасни колика је ефикасност појединих вакцина – закључио је др Радовановић.

Лекари сматрају да је неопходно једног дана направити ревизију свих смртних случајева, али и објаснити због чега је у Србији оболео и преминуо велики број здравствених радника. Очекује се да ће вакцинација довести до тога да ћемо почетком лета моћи колико-толико да се вратимо неким нормалним активностима, а предвиђања СЗО говоре да ће највероватније пандемија у свету трајати до почетка следеће године.

У Београду потврђена прва смрт од короне у Европи

Група од 13 научника са Медицинског факултета у Београду, објавила је 19. јануара научни рад којим је званично потврђено да се прва доказана смрт повезана са ковидом 19 у Европи догодила у Београду – 5. фебруара прошле године. Два дана касније, урађена је обдукција овог човека од 56 година који је умро у болници са необичном клиничком сликом. Анализа је показала да је он пет дана пре пријема у болницу имао веома високу температуру, отежано дисање, кашаљ, крвави испљувак. Забележени су му и обострана упала плућа и акутни респираторни синдром. Анализа стакластог тела коју су лекари сачували, доказала је присуство вируса корона.

Пре овог истраживања, званично је први смртни случај у Европи потврђен у Француској 15. фебруара 2020. године.

Скијање, гондола, сахране…

Грађане највише занима када ћемо моћи да стекнемо колективни имунитет и на неки начин будемо заштићенији од циркулисања вируса. Одговор на то питање дао је за наш лист др Миланко Шеклер, вирусолог и микробиолог, из Специјалистичког ветеринарског института у Краљеву, који сматра да треба да се вакцинише око три до три и по милиона људи. То је битно због гашења епидемије. Он не сумња у даљу набавку вакцина, али је скептичан по питању даљег одазива људи на имунизацију. Проблем ће бити како приволети остатак нације да добију цепиво.

– Немам утисак да је вирус сада јачи и да погађа младе. Мислим да је утисак такав јер су се старији људи вакцинисали, а иначе су навикли да се чувају, па то и даље раде. Млађи слабије поштују мере, о чему говоре одлазак на скијање, вожње у гондолама, путовања на Сретење… Нико није носио маску и тиме се грађанима шаље порука да је све у реду. А онда је кренуло заражавање, највише у градовима из којих су људи масовно одлазили на мини одмор на државни празник – напомиње др Шеклер.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.