Nakon višemesečnih radova na uredjenju enterijera biblioteke, odnosno izgradnje galerije koja proširuje prostor , zbog čega čitaoci nisu mogli koristiti ovu ustanovu kulture od 21.10.2013 biblioteka ponovo je otvorila vrata.Uz pomenute radove vrednosti oko tri miliona dinara, biblioteka je promenila i ime i umesto Narodna nosi ime književnika Miodraga Borisavljevića koji je veći deo svog života živeo na obali Dunava nadomak Apatina a u njegovim kratkim pričama zaustavljeni su trenuci života u netaknutoj prirodi, obični ljudi s kojima se susretao ali i životinjski svet koji ga je okruživao u ritskoj šumi na Lavaču.
Spomen ploču sa novim imenom biblioteke otkrio je Slaviša Grujić, pokrajinski sekretar za kulturu.
-Stanje u bibliotekama u Vojvodini je takvo kakvo je i ne možemo biti zadovoljni ali ne možemo ni očekivati da će u svim sredinama uslediti pomaci.Ipak, očigledno ima sredina kao što je Apatin koje imaju dobru podršku lokalne samouprave koja je prepoznala značaj biblioteke, a njihov značaj neće smanjiti ni digitalizacija- reako je Grujić na svečanosti koja je održana u prostoru biblioteke.
– Ove godine navršava se 120 godina od rodjenja Miodraga Borisavljevića koji nam je svojim kratkim pričama ukazao na to da smo grad na Dunavu i da se njemu moramo vratiti.Živeći od 1947. godine pa sve do pred smrt 1978. godine na obalama Dunava,radeći kao rukovodilac u Ribarskoj centrali a potom živeći na obalama Dunava , na Lavaču, i pišući svoje kratke priče sačuvao je trenutke života u prirodi i likove običnih ljudi uspeo je da se uvrsti u redove značajnijih književnika u zemlji- istakla je direktorica biblioteke Branka Vejin, a potom su posetioci na ovoj svečanosti imali prilike da vide i dokumentarni film Vladimira Borisavljevića, jednog od unuka Miodraga Borisavljevića.O ovom piscu u filmu je govorio pisac Stevan Raičković koji je često dtrugovao sa Borisavljevićem na obali Dunava gde je pisac sa svojom suprugom živeo daleko od sveta i svakodnevnog života i gde je boravio sve dok je mogao, do pred smrt kada se preselio u Beograd.
U čast Miodraga Borisavljevića, čije ime od sada nosi i apatinska biblioteka, pre četiri godine Kulturni centar je raspiso i konkurs za kratku priču a nagrada nosi ime ovog pisca a nagrada za najboluu priču uručuje se upravo na svečanosti i biblioteci.
-Za kratko vreme ova nagrada je stekla ugled ne samo u zemlji nego i van nje.Ove godine na konkurs je pristiglo više od sto priča iz Srbije, Republike Srpske, ali i iz mnogim evropskih država.Žiri je ove godine ovu nagradu dodelio Oliveri Šekularac za priču Mom dedi Nikoli.Olivera Šekularac, rodjena je u Prigrevici u porodici Todorić , čija je glava podorice Momčilo Todorić pesnik i pisac koji živi u svojoj osanljenosti.Olivera sada živi u Holandiji ali nije zaboravila svoje korene- rekao je Zoran M.Mandić, predsednik stručnog žirija.
Nagradu Miodrag Borisavljević Oliveri Šekularac nagradu je uručio Vojkan Borisavljević, unuk Miodraga Borisavljevića, a najstarija unuka, kako je sama rekla,Mira Pavičević, zahvalila se u ime unuka, praunuka i čukununuka koji su maltene svi bili prisutni na svečanosti u Apatinu, što ovaj grad nije zaboravio Miodraga Borisavljevića i na ovakav način čuva njegovo ime od nezaborava.
-Prvi put za svoje priče dobijam nagradu i drago mi je što je Kulturni centar omogućio da ona stigne do čitalaca i to mi je najveća nagrada .Dolazeći u Apatin videla sam ljude žive ali i one koji to nisu Nikola Tesla, Miodrag Borisavljević, i za mene su svi bili živi, ovde samnom i to je najveći doprinos to što se ne dozvoljava da se ljudi zaboravljaju.Ne smemo zaboravljati ni ljude ni dogadjaje- rekla je, osim ostalog, Olivera Šekularac.
Svečanost posvećena 120-godišnjici od rodjenja iodraga Borisavljevića završena je muzikom koju su izveli praunuk književnika Leo Borisavljević, studenta Muzičke akademije i Vojkan Borisavljević , kompozitor mnogih hitova i unuk Miodraga Borisavljevića.
J.P.
Miodrag Borisavljević rodjen je u Užicu 11.septembra 1893. a umro je 1978. u Beogradu.Nosilav je Albanske spomenice i učestvovao je i u Drugom svetskom ratu a tim ratovima je posvetio i svoje prve priče.
Obvljena dela-Ordonans 1922. Vukovi 1951.,Medju ljudima 1956., Zaboravljeni svet 1958.,Na zemlji 1961.,Iz podunavskih šuma iste godine, Novele 1969, Svetlostio u tami 1975.,Pumskim stazama1976. godine.
