Данас је у Центру за социјални рад Апатин Сандри Узелац, мајци аутистичног осмогодишњег дечака Михајла, уручен лаптоп неопходан за његово напредовање у школовању.
-Михајло има аутизам, епилепсију и тикове. Похађа други разред у Специјалној школи „Вук Караџић“ у Сомбору. Веома мало комуницира са другима, једва да то чини и са мном као мајком. Не уме да изражава осећања као остали, не може рећи да му нешто не одговара већ користи поједине гестикулације које ја већ препознајем. Једино што се види на њему јесте када је срећан. У оквиру школе са њима раде логопед, соматопед и дефектолог, по ИОП (индивидуални образовни план) програму. Наставни програм се организује према могућностима, потребама и захтевима ученика, дакле потпуно је индивидуализован за сваког полазника, рекла је Сандра Узелац.
Михајло у школи, када је скраћено радно време борави до пола једанаестпре подне, а редовним радним данима до дванаест. Од понедељка ће после школе остајати у продуженом боравку док се не утврди да ли му и колико одговара. Мајка Сандра каже да ће Михајло лап-топ користити у школи.
–Тим који ради са њим саставио је списак потребних наставних средстава за Михајла и програме који су му неопходни за рад на лаптопу. Он ће у школи учити да се њиме користи. Програми ће му омогућити да лакше учи речи и брже их усваја, као на пример: чује реч медо, кликне на сличицу меде и добије звучну потврду речи. Михајлу ће овај лаптоп бити нека врста радне свеске за школу, каже мајка Сандра.
–Михајло још не зна какав је поклон добио и верујем да ће га брзо прихватити као средство за рад, јер он тако гледа на све ствари око себе. Захваљујем се Центру за социјални рад, ово је веома велика попмоћ за нашу породицу, као и за сваку која има децу са сличним тешкоћама. Третмани и лечење је веома скупо па нам је свака помоћ добро дошла, каже Михајлова мајка Сандра.
Она је објаснила да је живот породице Узелац подељен на редован распоред и његово придржавање. Са Михајлом због тикова и епилепсије увек мора бити неко у просторији. Устају у шест ујутро јер дечак мора на време попити прописане лекове, доручковати и све остало се одвија у сатницама. Отац, који ради као столар, увек је пре подне на послу, а после подне помаже око деце. Брачни пар Узелац има и млађе дете које такође захтева њихову пажњу.
Још нису размишљали о томе да се пријаве за програм привремено повременог хранитељства јер су за сада добро организовани иако признају да Михајло захтева скоро сво њихово време и имају мало слободног времена.
–Нисам се још одлучила за тако нешто јер мислим да би са Михајлом требало да ради медицинско особље, као што је то у школи, да би особа која је са њим могла да реагује адекватно ако се нешто дoгоди. Михајло не зна рећи да је њему лоше, то се само деси, зато поред њега мора бити неко ко зна шта реаговати у тој ситуацији, каже Сандра Узелац.
Директорка Центра за социјални рад Апатин Николина Сучевић појаснила је мајци како се одвија програм повременог хранитељства. Она је и уручила лап-топ испред Установе. Центар за социјални рад кроз своје програме проналази начине да помогне родитељима деце са посебним потребама са циљем да се њиховој деци омогуће најбољи услови за напредовање и оспособљавање за самосталан рад.
