АПАТИНСКИ БИОСКОПИ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Прве биоскопске представе у Апатину су, у почетку, организоване по угоститељским објектима, кафанама, а први биоскопи су били путујућег карактера. Када је прва филмска пројекција јавно одржана у граду, за сада нема поузданих података, међутим, у списку регистрованих биоскопских радњи које су функционисаке на подручју Апатина се децидно наводи, да је у периоду 1926-1928 година, Јован Линденмајер држао сталне кинопредставе у, за ту намену, адаптираном објекту.. Постојале су и кинематографске радње које нису имале своје наменске просторије, него су одржавали пројекције на разним прикладним местима у граду. Биоскоп “Ројал” власништво Апатинске банке и штедионице д.д. (касније прешао у приватне руке Антон Езера), одржавао је редовне кинопредставе, према регистру, од 1931. године, у сталном објекту, који се налазио на данашњем Тргу ослобођења бр.1 (после рата биоскоп “Бачка”, срушен приликом проширивања пиварских објеката), а Тонска-кинематографска радња у власништву Карталија, даје редовне биоскопске пројекције у, такође, сталном објекту (Средња улица бр. 4, касније биоскоп “Искра”, срушен по;етком 1990-их).

По завршетку Другог светског рата извршена је национализација биоскопа и они су повремено радили до успостављања филмске дистрибутерске мреже у Југославији.

Године 1955. формира се предузеће за приказивање филмова под називом „Бачка“ од два биоскопа у Апатину и биоскопа у насељеним местима. Назив мења 1962. године у Предузеће за приказивање филмова „Авала“ Апатин, које је у свом саставу у Апатину имало два биоскопа „Бачку“ и „Искру“ са летњом баштом. Затим биоскоп „Банију“ у Пригревици, биоскоп „Јадран“ у Сонти, бископ „Пчела“ у Купусини и биоскоп „Петефи“ у Свилојеву. Предузеће је годишње приказивало око 250 филмова које је шездесетих година прошлог века годишње гледало неколико стотина хиљада гледалаца, да би се тај број крајем осамдесетих година прошлог века свео на двадесетак хиљада гледалаца годишње.

Основни разлози кризе биоскопа били су шездесетих година телевизија, а осамдесетих појава видео технологије, а са њом и масовна појава пиратерије.

Због рационалнијег пословања у култури Скупштина општина Апатин је донела 1990. године одлуку о интеграцији Културног центра Апатин и Радне организације за приказивање филмова „Авала“ Апатин, чиме је ова друга угашена, али је њена делатност настављена у оквиру Културног центра.
У периоду од 1991. године до 1995. године биоскоп повремено ради због недостатка филмова и познатих општих околности, а у периоду 1996-2000. године извршена је реконструкција и модернизација Дома културе у склопу које је осавремењен и биоскоп који је са континуираним радом почео 2001. године.

Аутор-Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.