„Мој дом је тамо где су моје књиге“- Елен Томпсон.
У ери у којој је читање на неки начин запостављено, није занемарив труд запослених у Народној библиотеци „Миодраг Борисављевић“ Апатин, да развију љубав према читању код деце предшколског, основношколског и старијих узраста, наравно у сарадњи са њиховим родитељима, васпитачима, учитељима, наставницима, професорима, свима онима којима је стало. О овим темама, као и о осталим актуелним дешавањима чији је организатор или учесник апатинска библиотека, за Дунав радио је говорила директорка ове установе Сања Шијан.
2023. године библиотека је започела пројекат под називом „Лектира није баук“, а Сања Шијан је поводом истог рекла.
-Имајући у виду да позитивна рана искуства читања утичу на способност и жељу за читањем током целог живота, велику пажњу поклањамо подстицању читања. Током ове школске године, у оквиру радионица под називом „Лектира није баук“, обрађујемо лектире за ученике четвртог разреда. У протеклом периоду обрађене су лектире: Бела Грива, Алиса у Земљи чуда и Леси се враћа кући. Програм радионица подразумева да сви учесници радионице прочитају исту књигу тј. исти роман, исту збирку прича или песама, исти стрип, а онда о њој разговарају, размењујући утиске, мишљења и „лајкове“. Неке лектире или поједине делове читамо заједно. Ако се књига већини допадне, онда за њу везујемо и неке друге, забавне и разнолике активности, као што су позориште сенки, али и различитих реквизита, као што су слике, лутке, ликови од папира и слично. Тренутно учесници радионице, ученици четвртих разреда основне школе, обрађују лектиру „О дугмету и срећи“ Јасминке Петровић, која ће, надам се, у скорије време бити гост наше библиотеке.
Љубав према читању је дар који нам отвара магични свет маште, али и стварности, неке туђе стварности. Читањем постајемо богатији за неке нове светове и искуства, а ко би то могао боље да зна од „чувара књига“. Још један од пројеката у организацији библиотеке „Миодраг Борисављевић“ Апатин је „Читалићи 2024. године“, а од Шијан сазнајемо да „Читалићи трају дуги низ година, од 2012/2013 школске године и да је тема о којој се може дуго говорити, али да је битно издвојити да је циљ пројекта борба за функционалну писменост: прочитати, разумети, надградити, изразити. То је нека суштина пројекта, а „зачео се у души неколицине ентузијаста просветних радника и развија се сугестијама као и искуством великог броја учитеља, наставника, библиотекара, писаца“. У неким наредним данима, свакако ћемо се посветити овој теми, јер заслужује много више од неколико реченица.
Осим „Читалића“ у току је реализација још једног важног пројекта?
-Да, Народна библиотека „Миодраг Борисављевић“ је подржала реализацију пројекта „Добра књига далеко се чује“-први Национални дан читања за децу Србије“, београдског друштва Србије и учествоваће у истом. С обзиром да библиотеке, поред породице и школе, учествују у образовању корисника, библиотекари имају важан васпитно-образовни задатак, а тиме и одговорност за квалитет образовног процеса, те од најранијег узраста треба подстицати свест о значају читања. Како су нажалост, књига и бенефити читања у другом плану, библиотеке као и установе са задатком промовисања читања, кроз пројекат „ Добра књига далеко се чује“ могу освестити јавност и кретати се у правцу решавања овог проблема, нагласила је Шијан.
У едукативном, а пријатном разговору, од Сање смо сазнали да сутра 2. фебруара 2024. године Народна библиотека учествује на сајму књига у Сомбору.
-Народна библиотека „Миодраг Борисављевић“ учествоваће на „Сомборском сајму књига“ од 2. до 4. фебруара 2024. године. На сајму ће, осим издања Градске библиотеке „Карло Бјелицки“ бити изложена и два наслова у издању Народне библиотеке из Апатина, Сабрана дела – Миодраг Борисављевић и Одабране странице – Срђан Шерер.
Књижевну манифестацију СПИС (Сајам писаца и издавача) први пут организује Српска читаоница „Лаза Костић“ Сомбор.
Да подсетимо „Народна библиотека” Апатин основана је фебруара 1949. године при Општинском синдикалном већу. Почетни књижни фонд чинило је 3000 библиотечких јединица. У данашњи простор премештена је 1953. године. Четири године касније, пропојен, јој је фонд предратне „Касине“ од око 1300 свесака на мађарском и немачком језику.
Први Статут Народне библиотеке одобрен је 1958., а од 1963. делује као општинска матична библиотека. Поред својих одељења у Апатину и огранака у насељеним местима формирала је пунктове књига у предузећима „Дунав“, „Вукица Митровић“, „Борис Кидрич“, и на Рибареву.
Народна библиотека је имала значајно место у животу општине Апатин, задовољавајући образовне и културне потребе њених житеља. При њој је основан и књижевни клуб из кога је поникло низ песника. Приређене су бројне књижевне вечери, сусрети и трибине на којима су се представили бројни еминентни писци, културни и јавни радници”, а како од Сање Шијан, директорке ове библиотеке сазнајемо, 23. фебруара 2024. године, биће обележено 75. година од постојања библиотеке, а свечаност ће организовати запослени ове установе.
Већи грех од спаљивања књига је не читати књиге – Јосиф Бродски, руски песник.
