AНКЕТА: ШТА АПАТИНЦИ ЧИНЕ И ПРЕДЛАЖУ ЗА ЧИСТИЈИ И ЗДРАВИЈИ АПАТИН?

APATIN DRUŠTVO VESTI

У анкети поводом пројекта који за циљ има подизање свести становника општине о важности здраве животне средине, грађани су одговарали на питања да ли препознају основне глобалне еколошке проблеме, и шта су, по њима, највећи у нашем граду и околини? На који начин чувају своју околину, и шта би урадили да се покрене решавање тих проблема?

Ивана Бојковић, радник

Град нам је чист и леп, а посебну лепоту чини река Дунав.

Лично чувам околину. Смеће бацам у контејнер, почистим око зграде и испред ње. То раде и људи из моје зграде С-5, затим косе траву са травњака.

Волела бих да нам Дунав буде чистији и да пазимо на околину реке. Тамо људи доводе псе да се купају, бацају пикавце, а то се гомила у смеће.

Шта треба да учинимо? Па свако за собом треба да почисти, а не да људи из комуналног иду за нама и чисте. То нити је лепо, нити би требало себи да дозволимо.

Мени лично смета и што нема уличне расвете.

Милица Новаковић, пензионер

Нажалост, морам да кажем да нам је град прљав. Често одем у Нови Сад, тамо имам фамилију, и видим како је код њих лепо. Код нас куд год кренеш, катастрофа. И код канта, и у граду, свугде има смећа.
Све нам је проблем, од смећа поред канти за отпатке до дивљих депонија поред пута. Живим овде већ 40 година и гледам како из неких улица дотерају смеће у џаковима у наше канте и баце. Не смем ништа да им кажем јер сам стара.

Да би нам било чистије, народ мора бити мало културнији. Ја сам из Босне, родом Бањалучанка, да видите како је тамо лепо. Мирно место, чист град.

Да би нам било лепше не треба да бацамо смеће около. Ја сам за то да се те кесе укину потпуно. Да нам обезбеде канте за одлагање пластичних флаша. Свака домаћица може себи сашити или купити платнену торбу. Ја имам две или три и не користим пластичне. Ружно је колико их има бачених около, оне су највеће ругло града, а и највећи су проблем данашњег света. Угрожавају нас, а са обичном платненом врећицом коју увек носите са собом проблем је лако решити.

Срђан Видаковић, економиста

Нажалост не бих рекао да се код нас људи баш превише узнемиравају глобалним еколошким проблемима, јер као и увек то се дешава неком другом, а и баве се борбом за преживљавање. Материјална ситуација није баш најбоља у земљи, те људи не обраћају пажњу, нити их занима где одлажу смеће. Најчешће га се реше под оквиром ноћи тамо где неће бити виђени. Стари намештај, угинуле животиње, хемикалије. То се дешава и у нашој општини и најчешће се обрати пажња тек кад осване на страници новина, телевизији или неко постави на Фејсбуку. Тада се сви згражавају над учињеним и најчешће заврши на томе. Јесмо ли осудили поступак – јесмо, и ту је крај.

Као особа која воли Дунав и пецање, јако ме погађа немар ка реци, бацање смећа, остављање закачених и остарелих мрежа које су потенцијално опасне, коришћење недозвољеног алата за излов рибе. Сведоци смо смањења рибљег фонда у Дунаву. Сем тога и наши северни суседи избацују отпад у реку, а ту смо немоћни.

Решење проблема би било више сарадње између оних који газдују водама са рибарским удружењима. Чишћење канала, који су негде и непроходни. Сетимо се свега тек када дође до поплава и еколошких катастрофа. Више ангажовања је потребно од стране како локалних власти тако и самих грађана.

Јожеф Вебер, музичар

Апатин је, у односу на нека места у другим државама, у лошијем положају. Разлика је драстична. Био сам у Севастопољу, у Украјини, пролазио закарпатски део који је десет пута гори од нас. А опет, када се од нас крене према Немачкој, односно западу, све је чистије. Тамо имаш пет канти и отпад је селектован, нема разбацивања. Тамо не можеш наћи флаше јер их људи скупљају и мењају у трговини за новац.

По мени је ПВЦ најгори проблем глобалног загађања. На западу људи имају навику да носе платнене врећице или папирне. Купују у стакленим амбалажама јер њих могу да врате. Код нас још увек све носимо у пластичним кесама, које после разбацујемо.

Као лични пример другима, већ годинама носим корпу од прућа када идем у куповину или на пијацу, а у корпи имам и платнену врећицу. Не разбацујем смеће, него га одлажем у канте за ту намену.

Мој предлог би био да што пре уведемо контејнере за селектован отпад, јер ће тиме град значајно бити чистији, и да пластичне кесе избацимо потпуно из употребе.

Нада Сабол, пензионерка

– Град нам није чист, сви га прљамо, а могао би бити чистији. Имам 87 година, рођена сам у Лики и васпитали су ме још као дете да пазим на чистоћу. Ова деца данас лупају, краду, разбијају, немају културе. Град би могао бити чист да сви за собом почистимо, а не да прљамо. Нека Србијанка, знам је по имену, долази од преко пруге да очисти наш град, а ми то не радимо. А живимо овде!

Некада су постојале радне акције, данас тога нема. Већина и неће да учествује у тако нечем.

Живим у згради код Гимназије. Тамо је стање са контејнерима ужасно. Пошаљу децу да баце смеће, а она баце поред. Контејнери се не могу затварати, па смрди ужасно. Чисте нам радници комуналног, али ми нећемо да за собом очистимо, који ту живимо.

Стара сам, али још увек радим и имам снаге. Мој предлог је да сви заједно очистимо град и да пазимо да остане чист.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.