На пољопривредном газдинству породице Тумбас у Купусини производи се млевена зачинска паприка изузетног квалитета по којој су постали познати широм Војводине, али и у иностранству.
– У задње 22 године добили смо 20 златних медаља на Новосадском сајму пољопривреде, а од општине Апатин Октобарску награду, признање које нам је изузетно значајно. Деда није имао паприку, имао је само осам јутара земље и радио је повртарство и сточарство. Отац је папарику засејао прву пут 1987-88. године и тада смо имали свега два до три килограма за сопствене потребе. Следеће године су се комшије заинтерсовале, а после смо то претворили у посао. Велики купци су нам општина Апатин, чарде и ресторани у околини наше општине, али и Новог Сада и Београда. Извозимо у Хрватску, а једно време смо паприку продавали у Велингтон, Нови Зеланд и Канаду али смо одустали јер немамо довољну количину за то тржиште, каже Атила Тумбас.
Атила је породично имање наследио преко оца 1999. године, а овај од свог оца. Атилин отац је започео производњу паприке за кућну употребу не сањајући да ће једном породица по њој постати цењена.
– Само ми на нашим парцелама производимо ову паприку. Ово је наша домаћа сорта, а у сарадњи са сомборским институтом задњих десет година покушавамо наћи још квалитетнију. Породица Тумбас ради цео процес, од садње до сушења и паковања. Сетва почиње у марту месецу у хладним лејама, а директна сетва око 10. априла, што највише зависи од временских услова. До бербе између првог и 10. септембра бринемо о одржавању, наводњавамо, плевимо и окопавамо. Кад почне брање паприке има неких 14-20 дана дозревања. Након брања бирамо, перемо, одвојимо петељке и сушимо, а затим иде на млевење и паковање. Оно што је мени изузетно важно је да је то породични посао и да смо сви у њега укључени, наглашава газда Тумбас.
Атилина деца студирају пољопривредни факултет, након што су завршили средњу пољопривредну школу у Бачкој Тополи. Стечено знање уградиће у развој породичног имања и посла.
За производњу млевене зачинске паприке тако високог квалитета било је потребно много труда и рада, али и улагања у семе, земљу, механизацију. Увек пратећи токове тржишта, породица Тумбас је купила механизацију којом, поред паприке, производе сушени црни лук и сушено лековито биље.
– Пре 7-8 година почели смо сушити и црни лук, као и више врста лековитог биља међу којима је eхинaцеа и мелиса. Најбољи купац из апатинске општине нам је „Мелиса фарма“ са којима имамо изузетно јако лепу сарадњу, А због подореда смо почели радити и ратарство. Клинци више воле сести у комбајн него копати паприку, смеје се Атила.
Ни овде планови породице Тумбас нису стали. Сваким улагањем размишљају шта се још може произвести постојећом опремом.
– Следећи корак би био да што више дамо у прерађевину, али то у великој мери зависи од финансијских могућности, конкурса који буду расписивани за област пољопривреде, као и нових закона и уредби које се појаљују а које морамо пратити, објаснио је Атила Тумбас.
М.В/А.Д
