Глобално загревање би могло довести до тога да неке од животних радости попут кафе, чоколаде, вина и пива постану теже доступне и скупље, наводе научници.
Све дужи периоди екстремно топлог времена, топлотних таласа, и суша могли би да у будућности нанесу велику штету производњи јечма, кључног састојка пива. Међународни тим истраживача је оценио да би губици могли да износе и до 17 одсто приноса. То би значило да ће се просечне цене пива удвостручити, наводи се у студији објављеној у часопису “Натуре Плантс”. У земљама где је пиво већ скупо, као што је на пример Ирска, цене би могле бити и утростручене.
Налази су објављени недељу дана након што су у извештају УН описане последице опасног нивоа климатских промена, укључујући све веће несташице хране и воде, топлотне таласе, повећање нивоа мора и болести. Један од аутора истраживања, Стив Дејвис, рекао је да је истраживање о пиву урађено делом да би се на јасан начин послала порука да климатске промене штетно утичу на најразличитије аспекте свакодневног живота.
Неколико научника који нису учествовали у истраживању је навело да је то добар и ефикаснији начин да се изложе опасности глобалног загревања. Амерички агрикултурни еколог Дејвид Лобел наводи да наука одавно зна да је јечам “међу усевима најосетљивијим на топлоту” али да истраживање то повезује с нечим до чега је људима заправо стало, ценом пива, и да је због тога вредно. Стив Дејвис је и сам љубитељ ИПА пива и један је од оних којима је стало.
“Ово истраживање је створено из љубави и страха”, рекао је он.
Јечам се широм света користи за најразличитије ствари, највише за исхрану стоке. Мање од 20 одсто светског јечма заврши у пиву. Али у САД, Бразилу и Кини најмање две трећине те житерице заврши у сикс-пековима, флашама, бурадима и лименкама. Дејвис и његове колеге су посматрале само ефекте комбинованих топлотних таласа и суше, а не и опште отопљавање. Ако емисије гасова стаклене баште из трошења угља, нафте и гаса наставе с тренутним нивоом раста, вероватноћа да временске прилике нанети штету производњи јечма, порашће од једном у деценији до 2050. до једном у две године до краја овог века.
Аутор: Бета
