Програмирање и фармација су гране којима увек фали радне снаге, док социолози и политиколози тешко долазе до посла. Међутим, све већи број послодаваца од кандидата пре тражи потребне вештине, него диплому.
Према подацима Националне службе за запошљавање до посла најлакше долазе стручњаци из ИТ технологија, а како је потражња за њима огромна у обзир долазе различити смерови којих има како на техничким факултетима, тако на Факултету организационих наука, а постоје и бројни приватни факултети који пружају знања из те области. Послодавци се не либе да запосле и оне који су знања стекли кроз разне курсеве, а неки су самоуки и посао траже самостално на безброј сајтова које ангажују људе по пројекту.
Тога су свесни и они који годинама траже посао, па се на обуке ове службе у области програмирања ове године пријавило 7.800 људи с бироа.
До посла лако долазе и дипломци машинских и грађевинских факултета, али под условом да имају одговарајуће лиценце, а тражени су и професори математике и физике.
Свесни тога да ће у ИТ индистрији најлакше доћи до посла, много матуранти се управо опредељују за такве смерове, што показују и статистике, јер се број места на факултетима који нуде образовање у тој области сваке године повећава. Тако се на Електротехничком факултету за једно место боре три студента. Таква ситуација је додуше и на Факултету политичких наука, чији студенти не могу да дођу до посла тако лако.
Дипломирани политиколози на посао могу чекати и годинама, заједно са социолозима и историчарима уместности, јер њихова занимања нису тражена. Зато многи од њих налазе посао у другим областима у којима могу да се прилагоде и где има је знање с факултета делимочно употребљиво.
Традиционално су популарни економски и правни факултети на којима се студенти воде паролом да су та занимања потребна свакој компанији. Но, развој технологија, прављење малих компанија који послове економиста и правника поверавају агенцијама, смањио је потребу за тим кадром. Тиме су студенти приморани да се специјализују у одређеним индиустријама, како би пронашли жељени посао.
Филолошки факултет је деценијама једнако тражен, али док неки с њим лако долазе до посла у разним областима, од превођења, професуре, до послова судских тумача, већина послове тражи у другим областима, јер нису завршили “популарни језик”.
Међутим, све те статистике, кажу психолози у Националној служби за запошљавање, не треба да буду пресудне приликом избора онога што желимо да радимо и студирамо. Пре свега треба да се водимо унутрашњим жељама, талентима и знањем, а статистике могу само да нас усмере, како бисмо након завршетка имали мање проблема да нађемо посао.
Треба знати и да је гиганту попут Гугла постало важније каква знања и вештине поседују кандидати, него коју диплому имају. Све више компанија је почело да се служи тим моделом, тако да би било добро да још током студија сазнате које вештине траже ваши жељени послодавци и на време почнете да их усавршавате и да се намећете као добар избор будућег послодавца. Друга могућност је да сами покренете свој бизнис, за шта такође Национална служба, али и други, организују обуке.
Извор: Noizz.rs
