ЧЕЛНИЦИ АПАТИНА У 18. ВЕКУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Паралелно са коморском колонизацијом Апатина од средине 18. века (прецизније од 1748. године) и његовом урбанизацијом (формира се урбано језгро са низом државних зграда и установа као и бројни колонистички стамбени објекти дуж 6 паралелних улица), конституишу се и управни органи новоформиране општине на челу са општинским кнезом (нем. Рицхтер, лат. јудеx, мађ. бирó) са свим овлашћењима који из те функције проистичу, а били су прецизно дефинисани законима тадашње државе.

Основни критеријум који је доводио одређене личности на водећу позицију у општинској администрацији Апатина примарно се заснивао на статусу, позицији и оствареним резултатима у оквирима њихових дотадашњих професионалних делатности. Тако су се у наредним вековима на челној позицији локалне власти смењивале особе снажно и широко афирмисане у разним сферама друштвеног живота. Међутим, у најчешћим случајевима ове личности су долазиле из редова овдашњих успешних занатских мајстора, а у каснијем периоду богатих индустријалаца, који су своје драгоцено искуство, инвентивност и организациону способност стављали на располагање друштвеној заједници у којој су егзистирали и на тај начин доприносили општем просперитету Апатина.

Мандат многих од челника локалне власти резултирао је бројним реализованим пројектима који су у значајној мери побољшали услове живота становницима Апатина и доприносили прогресу у разним сферама. Тако су решавани бројни актуелни проблеми у складу са локалним могућностима, општим стањем у држави, као и тренутном финансијском ситуацијом. Многе од тадашњих актуелности из данашње перспективе изгледају необично, али су у том периоду биле део свакодневнице којима су били оптерећени тадашњи становници Апатина и чијим се решавањем у значајној мери квалитет живота многих становника подизао на виши ниво.

Међутим, многи од председника су се, поред текућих и уобичајених задатака, често налазили и пред низом драматичних догађаја који су одређивали даљњу судбину града (елементарне непогоде, периодични високи водостаји Дунава са могућношћу катастрофалних поплава, епидемије заразних и смртоносних болести, пожари катастрофалних размера, итд.). То су били моменти када су до пуног изражаја долазиле њихове организаторске и лидерске способности, брзина реакције за реализацију инвентивних идеја у циљу решавања тек наговештених или већ присутних проблема .

Према традицији, симбол ове највише општинске функције, којег је актуелни кнез носио у руци, био је дрвени штап, опточен металним, декоративним елементима.

Тако је за време мандата општинског кнеза Георга Клема, 1778. године, побољшан ниво противпожарне заштите Апатина (пожари су у то време имали димензије елементарних катастрофа пошто је већина стамбених објеката била покривена трском или сламом), набавком једне од 5 ватрогасних справа за које је дворска комора издвојила суму од 1.266 форинти.

Имајући у виду чињеницу да је друштвена улога и значај апатинских рибара, као и њихове струковне асоцијације, Рибарског еснафа, била у другој половини 18. и првој половини 19. века на изузетно високом нивоу, није ни мало необична појава да су поједини рибарски мајстори заузимали водеће положаје у општинској управи. Тако је 80-их година 18. века изабран на функцију општинског кнеза, угледни рибарски мајстор Фрања Радовић, у то време један од најјаче економски ситуираних становника Апатина. Поред једне од првих трговачких радњи у насељу, поседовао је, према званичном попису из 1764. године, и 35 коња намењених за вучу дунавских дереглија, као и стадо од 300 оваца.
До данас сачувана кућа Фрање Радовића (Трг ослобођења бр. 12) најречитије говори о његовој економској снази и угледу.

За време мандата општинског кнеза Јакоба Еглеса који је од 1791. године вршио ову дужност (као кнез је евидентиран последњи пут 1806. године) уследио се низ значајних и драматичних догађаја, у којима су до изражаја дошле све његове организаторске способности. У том периоду, пред катастрофалну поплаву из 1795. године, предузимао се низ неуспешних противпоплавних активности за које се тада знало и које су се могле у том моменту применити. Организовао је рушење коморских зграда и пребацивање употребљивог материјала на нову локацију, којој је намењена улога новог урбаног језгра. Тако се поред нове жупне цркве, подиже школска зграда, општинска кућа и други државни објекти.

Аутор-Томислав Шимуновић

1 thought on “ЧЕЛНИЦИ АПАТИНА У 18. ВЕКУ

  1. Tako je bilo dok nisu dosli Licani i poceli zasedati funkcije po rodnoj liniji i „ko je kome“ principu. Izgleda da su Apatinci iz 18. veka bili demokratskiji i pametniji od ovih iz 20. i 21. Zato je onda Apatin napredovao, a danas vec decenijama stagnira. Onda se u Apatin dolazilo s cilljem, a sada dodju samo oni sto u Somboru skrenu u pogresnu ulicu pa ih odvede na puta ka Apatinu. I onda mi danas slavimo nekakva oslobodjenja od necega. Od cega smo se mi to oslobodili? Bilo bi nam bolje sto puta da smo ostali u Austriji.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.