ПОПЛАВЕ У 18. ВЕКУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Дунав, древни Истер, најзначајнија је европска река и главна саобраћајна трансверзала којој Апатин дугује настанак и вишевековни привредни просперитет, а генерацијама Апатинаца кроз разне делатности оријентисане ка води (рибарство, саобраћај, бродоградња, млинарство, бродотесарство) обезбеђивао егзистенцију. Међутим, поред своје благородности, Дунав је и константно угрожавао опстанак Апатина и претио уништавањем вековних резултата његових становника.

Са овом чињеницом су се, већ првих година, по насељавању суочили новопристигли коморски колонисти и одмах предузели одређене хидротехничке активности у циљу елиминисања ове опасности. Читав низ конкретних корака, показаће се као недовољни или нестручни, тако да претња од високе воде неће бити отклоњена ни у следећим вековима. Тако је Дунав, за 150 година од колонизације (средина 18. века), преко 30 пута озбиљније угрозио Апатин.

О активностима у циљу спасавања Апатина најречитије нам говори преписка између апатинске општинске администрације и највиших државних органа (Дворска комора). Тако се, током целе 1754. године, издвајају се новчана средства и врше радње којима се постављају заштитне конструкције од разних елемената (траверзе-попречне греде, стубови, фашине-снопови прућа, итд.) са циљем заштите дунавске обале од одроњавања и ширења Дунава у правцу насеља. Такође, шаљу се и стручњаци који су давати предлоге и руководили њиховом реализацијом. Како је Апатин, због постојећег провијант магацина из којег су се снабдевале оближње војне формације, имао и изузетан војнички значај, акцији спасавања се придружило и Краљевско војно изасланство.

Једна од опција којом би се трајно елиминисала опасност од набујалог Дунава, било је скретање реке, прокопавањем новог корита западно од Апатина. Ова идеја се од момента настанка, 1755. године, периодично разматрала као коначно решење, али никада није била реализована. Један од разлога лежи у чињеници да би се на тај начин Апатин знатно удаљио од Дунава и одрекао свих предности које су му биле обезбеђене његовом позицијом на самој обали. Такође, постојао је план из 1766. године, да се северно од насеља направи канал којим би вода отицала у реку Мостонгу.
Поред ових било је и мноштво нестручних мишљења, међу којима се изваја предлог, да се уклоне све воденице инсталиране уз дунавску обалу, јер оне привлаче речну матицу која својом снагом одроњава обалу испред војног магацина.

Коначно, када се дошло до закључка да ни један од бројних предлога и низа предузетих активности не може да спречи надолазећу трагедију, усвојена је, 1792. године, идеја о дислоцирању угроженог дела Апатина на безбеднију локацију. Не чекајући званично одобрење један број грађана преселио се на подручје североисточно од тадашњег насеља. Почело се и са рушењем државних зграда и коришћењем њиховог тврдог материјала за поновну изградњу. Тада се формира нови део Апатина, са ортогоналном уличном мрежом и са свим неопходним јавним објектима (црква, школа, општинска кућа, гостионица, итд.), а функцију Главне улице добија данашња улица Српских владара (некадашња Црквена), у којој, временом, стамбене објекте подиже најимућнији слој овдашњег становништва. Најзад, 1795. године, уследила је катастрофална поплава која је однела значајан део некадашњег Апатина.

Аутор-Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.