У породичном дворишту породице Давида Тараша, из Аустралије, окупили се пријатељи, да за испраћај на пут приреде мини такмичење у кувању фиш паприкаша, су одмеравали своја куварска умећа. Пријатељи крчкали су фиш у амбијенту хлада 23 стабла ораха одмеравјући своја куварска умећа. Сва три паприкаша Бошка Зорића, Роберта Марошија и Стипана Домића, су била права посластица за љубитеље паприкаша те аматерски жири у саставу Славица Вагнер-Десница, Софија П.Шперо и Бране Мијић, није могао да се одлучи чији је паприкаш најбољи. Свака врста поткупљивања жирија, цвећем, масирањем, вином, није успела. Весело друштво до дубоко у ноћ је жирирало паприкаше тако што су сва три котлића до дна „планула“. Јело су у сменама, заливало пивом и квалитетним вином, а за апретив служила се домаћа ракија од крушака.
-Да смо сви живи и здрави и да поновимо овај хепенинг као израз пријатељства и идуће године. Код нас тамо, на другом континенту, оваква дружења су више него ретка. Због тога за нас је права уживанција сваки долазак у Србију, Свилојево, неговање пријатељства, заливање сваког јела, од паприкаша, пеке, јагњетине, прасетине-приметио је домаћин Давид, док је домаћица Зои, сваком госту, а било их је двадесетак, из Апатина, Пригревице, Свилојева, правила угођај за незаборав.
И тако, ова дружења трају пуне 23 године, од када су наши пријатељи, отишли у Бризбејн, да својој фамилији обезбеде бољи живот, али су у срцу задржали носталгију, коју сваке године ублажавју доласком у Србију. За крај била је песма песма Нек смо живи још година сто…Наши су пријатељи расути по свету ал се не заборављају.
С.П.Ш.
