НЕОЛИТ-МЛАЂЕ КАМЕНО ДОБА НА АПАТИНСКОМ ПОДРУЧЈУ

APATIN RAZOTKRIVANJE APATINA VESTI

Током раног холоцена (8300-5000 година пре нове ере) долази до осетних осцилација опште климе, које доводе до значајних трансформација у структури земљишта, вегетације и фауне постглацијалног периода Војводине.

Све ове велике промене воде ка стварању оптималних улова, потребних за настанак и развитак првих етнокултурних група, са новом произвођачком, агросточарском економиком, трајним карактером насеља, првом производњом керамичких реципијената (као и осталог керамичког инвентара) и дотад непознатом технологијим обраде камених артефаката (техником глачања).

Представници старијег и средњег неолитског периода на подручју Апатина су старчевачка (5300-4500 год. п. н. е.) и керешка култура (4900-4500 год. п. н. е.) чија су насеља констатована на археолошким локатитетима: „Магарећи млин“, „Римски шанчеви“, „Марековић виногради“, „Ново насеље“ и „Велика слатина“.

Насеља ових културних група су подизана на повишеним обалама некадашњих рукаваца Дунава и у близини бара (на лесним терасама и уздигнутим гредама) што им је смањивало опасност од честих високих водостаја Дунава. На локалитету „Магарећи млин“, приликом заштитних ископавања, констатован је и један надземни стамбени објекат. Био је грађен од коља и плетера, а накнадно је облепљен и блатом тзв. кућним лепом. У оквиру овог објекта пронађено је огњиште поред којег су били остаци керамичке посуде и рибљег скелета. Ови рибљи остаци су најстарији материјални доказ о употреби рибе у исхрани тадашњих становника на овом подручју.

Дијапазон форми керамичког посуђа старчевачке и керешке културе је узак и своди се на лоптасте посуде, полулоптасте зделе, и тзв.фишбуте.

Поред керамичког посуђа чија је површина без икаквих декоративних елемената, срећу се и орнаментисани керамички реципијенти. На пронађеном керамичком материјалу са декорацијом, уочава се примена разних декоративних техника и мотива.

Површина једног броја посуда украшена је „барботин“ техником, коју карактерише превлачење и налепљивање размућене глине по површини посуде. На тај начин постиже специфичан храпави орнамент, који имитира површину, кору, дрвета. Заступљена је и „импресо“ техника, тј. техника утискивање прстом и зарези ноктом по влажној површини посуде, пре печења. Обично су декоративни елементи (лучни отисци нокта и прста) хаотично, без икаквог реда, распоређени по површини посуде. У оквиру ове декоративне технике јавља се и орнамент који је изведен штипањем са два прста и формиран тако да чини мотив „житни клас“. Техника урезивања је, такође, присутна међу декоративним техникама и најчешће је заступљена са мрежастим мотивом. Среће се и аплицирање пластичних налепака по површини посуде, а који су у форми траке (угласте или праве), декорисане убодима (изведени утискивањем прста или неком алатком). Поред пластичних трака, јављају се и налепци кружне форме, а има их и дводелних. Најзад, констатовани су и фрагменти посуђа које је било украшено сликаним орнаментима-бела капљичасто сликана керамика (хоризонтални кружићи испуњени белом бојом).

Алатке су прављене од камена (ручне секире, чекићи, итд.), кремена (ножићи, стругачи, шиљци, итд.), кости (игле, шила, спатуле, итд) и печене глине (тегови, пршљенци, итд.).

Млађа фаза неолита на апатинском подручју евидентирана је на ретким локатитетима („Магарећи млин“), а њени носиоци су представници винчанске културе (4300-3500/3300 год. п. н. е.)

Аутор-Томислав Шимуновић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.