МЕНТАЛНИ ТЕРОР
Ових дана због 18 динара, словом и бројем, имала сам низ шокантних перипетија. Редом. Од Пореске управе траже да донесем потврду да сам угасила рачун покојнице на којем је било 18 динара. Мислећи да је ствар више него једноставна одем у ону, тобож државну банку, поред Туристичке организације. Али, авај, због 18 динара, не само да сам провела на шалтеру читав сат времена, зауставила подужи ред других странака, већ сам изашла необављеног посла. Наиме, од мене су тражили да и сама отворим рачун у тој банци јер другачије не могу да ми пребаце тих 18 динара и самим тим угасе рачун покојнице. Иако сам рекла да им поклањам тих 18 динара све је било узалуд. Кад ми се коначно отворио рачун тражила сам да се истог часа угаси. Ни то ми није пошло за руком јер су из централе банке јавили да је тај систем тренутно пао. Дођите сутрадан, гласио је одговор шалтерске службенице.
Пре него би изговорила реч дигитализација рекла бих ипак банкарски терор. Баш као што је терор што су различита тумачења имају ли банке право наплаћивати трошкове обраде кредита, од трошкова папира и тонера, до куцања уговора.
Баш ме чуди зашто банке тако добро послују! Шта Ви мислите? Можда зато што су клијенти заморчићи који све плаћају, а узгред, проводе више времана у банкарским папирима, него што стигну да потроше кредитне паре!?
ЈОВАНКА БРОЗ
Навршило се пет година од смрти Јованке Броз, девојачки Будисављевић, која је била Личанка, а последње године провела у заточеништву комунистичке власти. Тада, пре пет година једна група Апатинаца, пореклом из Лике, је предлагала да једна улица понесе име ове жене, пре свега борца и по чину пуковника.(Логика је била да се стално дичимо како смо највећи лички град после Чикага). Овај предлог је наишао код тобож аутентичних Личана, потомака партизана, који већ деценијама постављају цвеће на споменике палим борцима, на подсемех. О ком ми онда поштовању било чега и кога причамо.
П.С.
Сетих се, на сахрани прогањане за живота Јованке, највише је било аутобуса из Словеније и Македоније.
ПРОМОЦИЈА
На представљању књиге приповедака посвећених животу у равници колеге новинара Илије Туцића, коју је организовало УГ „Пловарица“ и Народна библиотека, више је било старијих и средње генарације него младих. Свака част за присуство представника основних школа из Апатина и Сонте, а највише, корсницима Дома за старе и пензионере, који су дали топлину овој промоцији. Речју, књига има више поклоника међу генерацијама које нису одраслале на компјутерима, и које су посећивале библиотеку, а не читале скраћене верзије значајних дела лектире, путем скраћених интернет презентација. Духовно богатство није више у тренду, важнија им на Сајму књига Кија. Катастрофа.
МИСТЕРИЈА???
Истрага о чувеном загађењу, „црној рупи“ на путу Апатин-Пригревица, је на Тужилаштву. Прошло је готово годину дана, ништа ново, све је прекривено мистичним магленим велом. Вероватно ће ово остати даље вечна тајна. Општина искеширала милионе. Ником ни длака са главе да зафали. Као да се „црна рупа“ налазила у вишемилионском Пекингу а не у омаленој варошици Апатину.
аутор: Софија Пуалић Шперо
