„ЗАКЉУЧАНА“ ПРИРОДА
Највећа туристичка природна атракција наше регије је засигурно Дунав и прелепа излетишта и заборављене чарде на овој реци. Иако сам одрасла и прокрстарила све места на нашеој обали Дунава, по први пут сам на своје пријатно изненађење, у Старом Дунавцу, одмах иза купусинске чарде „Пчела“, посетила чарду „Штука“, уређену и фантастичну за излетиште. Потом недалеко и казучку вилу, познатију као „Ранковићева вила“. Да не помињем Месарске ливаде и такозвани Титов дворац. И тако даље…
Човек се на овим просторима осећа релаксирано, удише свеж ваздух, пун озона од околних шума и мириса реке, али шта нам то све вреди. Не вреди јер они који газдују овим подручјем не маре изгледа нимало за приходе од туризма. Како је реч о јавном предузећу које је апсолутни газда свега на и око Дунава мислим да би био интерес да све ове дестинације заправо буду доступне широј јавности а и даље да постану значајна тачке на туристичкој мапи и понуди града.
Оно што ми се чини значајнијим је и то да ми школску децу водимо на скупе излете под називом „школе природе“. Те тако наша деца целог школовања, и касније, нису упознали свој крај, већ тамо неке предела чија је природа више него оскудна у односу на нашу.
Родитељи, тако скупо плаћају „школе природе“ а права школа је ту поред нас. Али Јавно предузеће, апсолутни ГАЗДА шума и вода, нема чак ни тим од бар двоје људи који би се бавили туризмом.
Зато радује да се бар неко сетио да организује децу да канууима ове године у два наврата плове Старим Дунавцем, посете „Штуку“ и „Ранковићеву вилу“, уз кратко упознавање о богаству флоре и фауне наше околине.
Уместо што затварају требало би под контролисаним условима широм да отворе капије овим природним бисерима. А и наше школе треба да отворе видике својим ученицима те да школе природе органзују бар за почетак на нашим теренима.
ИНТЕРЕСИ
Позната чињеница, а прикривена службена тајна је, да неки државни службеници на важним местима, поред тога што обављају посао јавних службеника и примају плату из буџет, имају регистроване приватне фирме, које се баве истом делатношћу коју они покривају на својим радним местима. Пошто је све у једном кругу, испада да они сами себи дају дозволе, бирају послове, које касније приватно обављају. Чак они службено имају надзор над сосптевним приватним пословима. Појава још је израженија јер се често ради о породичним мини олигархијама.
Увелико тако бруји чаршијом да је по овоме посебно позната област грађевинарства и урбанизма. То траје годинама, а нико ни абер. А треба само погледати Регистар свима доступан.
УЦЕНЕ ПОРОДИЉА
Гинеколози су постали мали цареви. За царски рез они траже од 300 до 500 евра, од Суботице до Новог Сада. Актуелно је такође да за утврђивање пола детета данас, уз све савремене медицинске апарате, пордиље приватно одлазе на преглед неколико пута, чак у шестом месецу трудноће. Није тајна и да су многи платили више од 1.000 евра како би се пратио развој плода њиховог детета. Није тајна ни да гинеколози породиље упућују једни на друге. Често, застрашујући родитеље да им је можда беба под ризиком Дауновог синдрома, или неке друге болести, па мора на даље прегледе. Грозно али истинито.
П.С.
А тамо негде, у неком малом месташцу, ухапсили гениколога због 200 евра мита за прекид трудноће. Нико да завири у велике центре. Један родитељ је чин примања мита тајно снимио мобилним телефоном. Размишља да преда тужбу али се плаши јер то му је била прворођена беба, а планира још деце.
ЈАБУКЕ
Моја познаница у познијим годинама иде у бербу јабука. Дневница од 1.500 динара и надаље. Тиме допуњава малу пензију. Њену поодраслу децу срамота да беру јабуке. У богатијим земљама, деца чак богатијих фамилија, за ферије одлазе на сезонске послове. Тако уче да зарађују свој динар. А кад га сам зарађујеш више га цениш. Овако су бабе и деде, њихове пензије, главни извор рихода за изласке у кафиће. Част изузецима.
аутор: Софија Пуалић Шперо
