ИЗ МОГ УГЛА: БИРО, КРАЂЕ, МАРИНА ГАЈЧИН, ДОМ СТАРИХ

APATIN IZ MOG UGLA VESTI

БИРО

Мој пријатељ без посла престао да се јавља на Завод за запошљавање. Вели: Радим то годинама а још ми ниједном није понуђен било какав посао. Није то Завод за запошљавање већ Биро изгубљеног времена где само чекам да ме евидентирају! Због тога он сматра да наши Бирои постоје више због службеника који раде у њима него због незапослених лица.Мој пријатељ даље сматра да боље од Бироа функционишу омладинске задруге али да нажалост он има исувише година да би преко њих добио посао.
Знам, са друге стране, неке људе, који су били на Бироима у неким западним земљама. Они су тамо добијали сваког месеца пристојну накнаду али су такође често били позивани да им се понуди посао. Ако би одбили посао који одгвара њиховим квалификацијама били би скинути са спсика оних који имају право на месечну новчану накнаду од Биора. Овај једноставан рецепт нажалост код нас не функционише а Бирои су деценијама заиста губљење времена и живаца.

КРАЂЕ

Улица Његошева осванула једно јутро без поколпаца на шахтама. Жена са двоје деце замало да настрада када је у ноћним сатима возећи овом улицом налетела на отворену шахту. Нико од станара ове улице није чуо дрске лопове. Баш као што недавно нико није приметио да неко скида месингане делове фонтане код пијаце, нити када су лопови у Пригревици покрали месингана слова са споменика. Због ових дрских лопова комуналци имају велике издатке јер све покрадено треба поново купити. А пошто грађани финансирају комуналце у крајњој линији сви ми као грађани смо покрадени.

Давно је речено, да оваквим лоповлуцима може да се стане једноставно на крај, тако што ће се контролисати откупљивачи гвожђа, месинга, бакарних цеви и слично. Зашто нема таквих контрола, а и ако их има, да ли су оне баш прецизне?

МАРИНА ГАЈЧИН

Наша млада шахисткиња Марина Гајчин је у тиму за Олимпијаду а већ је претходно побрала бројне медаље и признања. У Спортском савез су организовали сусрет Марине и најмлађих клинаца који ће можда једног дана поћи њеним стопама. Чини ми се да су овакви сусрети најбоља врста промоције шаха. Верујем да би дружење са клинцима и других спортиста који су успешни допринело да најмлађи више заволе спорт. Браво Марина!

ДОМ СТАРИХ

Немогуће је заобићи Дом за старе и пензионере који је на известан начин постао жариште разних племенитих активности. Ето, у тој установи по четврти пут органзована је изложба фотографија најстаријих из свих установа у Србији. Додељене су и награде за најбоље. Требало је видети радост на лицима тих људи када су изложили своје фотографије. Али, најсажетија мисао је била: И старост може имати свој садржај. Речју, и у оваквим установама, може бити садржаја. А то је наш Дом у Србији ваљда први и препознао кроз бројне активности које се одвијају целе године.

аутор: Софија Пуалић Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.