ИЗ МОГ УГЛА: АПАТИНСКИ ГЕНИЈАЛЦИ, АНТИ ВРЕДНОСТИ, СИН И ОТАЦ, НОБЕЛОВКА

APATIN IZ MOG UGLA VESTI

АПАТИНСКИ ГЕНИЈАЛЦИ

Читајући вест која је у нашим медијима тек овлаш објављена а која се тиче осам медаља које су добили ученици Математичке гимназије у Београду, сетих се неких младих људи из нашег Апатина, који су постигли запажене резултате у иностранству. Побројаћу само оне о којима сам својевремено писала а знам да их је много више али да те младе нико не прати у општини.

Па онда редом. Дејан Слепчев, одавно је међу првима докторирао у Америци а завршио Математички факлутет у Новом Саду. Он је сада познат у истраживачким и научним круговима у тој земљи и професор је предавач на неком од њхових Универузтета, како сам чула. Ксенија Пејовић, докторат је правила у Португалији, где су јој пружене биле могућност да специјалним истраживачким техникама, прати значај говора детета. Она је међу свега неколико стручњака који се у свету баве овом облашћу. Недавно сам чула да је доктор ветеринарских наука Синиша Грозданић постигао у тој области посебан научни допринос у Америци где је и докторирао. Докторат у Швајцарској спрема и Наташа Диклић из физичке хемије. Сви су они завршили факултете у нашој земљи, потичу из Апатина, и кад оду у свет о њима нико ништа не зна, осим њихове родбине.

Сигурна сам да има још десетак Апатинаца, који су постигли научни успех, како у земљи још више у иностранству. Али јавност о њима није обавештена.

Управо ме на то подсетио први интервју са др Слепчевим, рађен пре десетак година, можда и више, који је имао идеју да се бивши средњошколци из Апатина, расути по свету, састају бар једном у пет година, у згради Гимназије. Нисам, опет сигурна, да су професори наших средњих школа, баш упознати са достигнућима својих бивших ученика, нити да постоји неко ко је, ако ништа, оно из радозналости, правио неку архивску статистику.

П.С.

Ипак неки трагови су остали. Године 1998. године тадашњи „Глас комуне“ учествовао је у изради монографије поводом јубилеја 35 година Гимназије у кој су поред дугодишњих професора представљени и неки успешни у науци ђаци. Зар не би било одлично да се поново направи монографија али овог пута само о ученицима који су овде завршили школу а своје научне титуле стекли даљим школовањем у земљи и иностранству.

АНТИ ВРЕДНОСТИ

Кад смо већ код ове теме, успеха не само наших Апатинаца, већ младих из целе Србије, долазимо до пражавајуће слике нашег система вредности, који је више изгледа не постоји. Тако, на пример, горе наречени млади математичари, у својим изјавама су импресионирани свиме што су имали прилике видети у Москви, где је било Светско такмичење. Њима је то била довољна награда, скромно су изјавили.
Дочим, човек се јежи, кад прочита колико хиљада евра добијају ријалити звезде у „Задрузи“ и „Паровима“, учествујући у програму у којима пљуште јавно најружније псовке које се могу смислити. А већина новинских медија им посвећује свакодневно по неколико страница.

Е, тако васпитавамо на хиљаде младих, али и старијих, који прате ове ријалити програме. После се чудимо што су нам деца све само не оно што смо можда желели. И не може бити другачије када су им узори старлете и нарко босови.

СИН И ОТАЦ

Пре неколико дана испред „Максија“ дете од отприлике три године само лута. Питам га да се није изгубио помислвши да су му родитељи можда у пазару а он се измигољио на улицу. Није. Показао ми је у правцу чошка код „Војводине“ где му је отац удаљен неких двадесетак метара од сина седео на постољу канделабра пребирајући нешто по мобителу. Мислим, срећа је да је Главна улица пешачка зона. Како постајемо све отуђенији, помислих, како технологија напредује. Изведемо децу у шетњу па онда вртимо мобилне, уместо да их оставимо кући, и посветимо се

НОБЕЛОВКА

Не могу одолети а да не цитирам и овим путем добитницу Нобелове награде за област физилогије Рите Леви-Монталцини која је умрла у 104 години. Она је овако описала своју дуговоченост: „За побољшање варења пијем пиво, при недостатку апетита пијем бело вино, кад ми је низак притисак-црвено, кад је висок-коњак, за време ангине-водку“. Питали је: А кад пије воду? Одговорила је: „Такву болест још нисам имала“. Речју, манте, медикаменте које вам нуди фармацеутска индустрија, али пијте умерено.

аутор: Софија Пуалић Шперо

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.