После дужег времена евродизел ће на пумпама почети да се точи по нижим ценама, тврде у Удружењу нафтних компанија Србије.
Одлука САД да се повуче из нуклеарног споразума и да од 4. новембра уведе санкције Ирану, није уздрмала нафтну берзу, нити је барел црног злата од пре два дана скупљи. Напротив, уместо најављиваног скока на 100 долара за барел, цена “црног злата” последњих дана пада.
“За пет дана барел нафте је са 77 пао на 72 долара, с тенденцијом даљег пада. Све је то почело да се одражава на малопродајну цену горива, па је бензин наставио и ове недеље да појефтињује. Прошле је појефтинио око пола динара, а до краја недеље очекује се да цена буде још нижа”, наводи Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије.
Прва два дана од када су Ирану уведене санкције, није забележен никакав поремећај ни на домаћем, ни на светском тржишту нафте. То, како каже Мићовић, најбоље показује цена која је одраз понуде и тражње.
“Скок цене црног злата забележен је пре шест месеци када је САД први пут најавио увођење санкција, тако да је ситуација сада мирна. Земље ОПЕКА су у међувремену обезбедиле недостајуће количине сировине, тако да се не очекују никаква изненађења, после увођења санкција САД”, каже саговорник “Политике” и додаје да барел нафте неће отићи до краја године изнад 75 долара, нити ће пасти испод 70.
Упитан да ли ће се овај пад цене нафте одразити и на домаће пумпе, јер су деривати последњих месеци стално поскупљивали, Мићовић подсећа да је већ дошло до појефтињења бензина око 60 пара, а да се очекује даљи пад цене.
“Новина је и да ће после дужег времена почети и дизел да појефтињује, што ће се, већ до краја ове недеље, видети на пумпама. Не треба очекивати значајно појефтињење, али ће до пада цене доћи. Очекује се да се тренд пада цена деривата настави и убудуће, што ће возачи видети”, каже он.
Иако би сви волели да се пад цене сирове нафте одмах преслика на домаће пумпе, Мићовић подсећа да се, када је нафта средином августа поскупела, то није одмах рефлектовало на цену горива, већ после месец дана, 15. септембра. Како каже, због тога није реално ни да ће се пад цене нафте од пре пет дана сутра видети у малопродаји.
Возачи су и даље скептични према свим овим најавама, јер већих промена на пумпама није било ни када је “брент” са 86,74 долара, колико је коштао барел почетком октобра, појефтинио на 76,47, а америчка лака нафта са 76,72 склизнула на 66,41 долар за барел. Мићовић каже да се цене горива формирају на тржишту и мноштво је утицаја који повећавају и смањују трошкове произвођача и дистрибутера деривата нафте, а самим тим и цене горива.
Подсетимо, упркос чињеници да цене нафтних деривата у Србији од почетка године константно расту и да државни намет у виду акцизе и ПДВ-а чини чак 53 до 55 одсто цене, Влада Србије није реаговала мерама којима би ублажила негативан утицај поскупљења пре свега на привреду. Министар енергетике Александар Антић је, након корекције цене бензина и дизела због повећања акцизе у марту ове године, рекао да ће Влада Србије у случају нових поскупљења размотрити којим мерама може да реагује. Како цене нафтних деривата нису под контролом државе, једина мера којом би могло да се реагује јесте смањење акциза.
Аутор: Политика
